Француске. Де Гол је позван да се из добровољног изгнанства врати у политички живот земље и прими функције председника владе којој је Национална скупштина поверила израду новог устава.  То је био увод у нову уставну фазу развоја Француске и доношење новог Устава Пете Републике, изгласаног на референдуму 1958. што је означило заокрет у развоју модерне француске уставности. Овај нов Устав од 1958. је превазишао претходни, али и уставе других држава буржоаско-демократске оријентације јер је увео један нови режим који одговара специфичној ситуацији Француске под Де Голом. По овом Уставу функционише мешовити систем власти, комбинација парламентарног и председничког система при чему претеже улога и функција председника Републике. То је у ствари један специфичан парламентарни систем власти који је све више еволуирао и после уставне ревизије од 1962. (увођењем непосредних председничких избора) добио карактеристике председничког система власти.  Захваљујући ауторитету Де Гола, у други план је стављен парламентаризам а власт се центрирала око јаког шефа државе. Централна институција власти у Петој Републици је председник Републике, што се види и по томе што глава о председнику, његовом положају и овлашћењима претходи уставним одредбама о Скупштини. Његова овлашћења су већа од оних која су имали његови претходници по ранијим уставима, с тим да се он, сходно уставној ревизији од 1962. бира непосредним изборима и на период од 7 година. Председник Републике се стара о поштовању Устава, именује председника владе а на његов предлог и остале чланове владе и разрешава их, председава владом (Министарским саветом), проглашава законе у року од 15 дана од дана пријема коначно усвојеног закона, упућује на референдум сваки законски предлог који се тиче организације јавних власти, одлучује о распуштању Националне скупштине, именује цивилне и војне службенике, амбасадоре и друге представнике земље у иностранству, врховни је командант војске и врши друге послове који му припадају као шефу државе.  Други орган извршне власти је влада (министарски савет) састављена од премијера и чланова и то је орган одговоран парламенту на чијем челу је премијер који руководи њеним радом. Парламент је дводомно тело састављено од Националне скупштине и Сената, с тим да се Национална скупштина бира на непосредним изборима, а Сенат посредним путем и то је представништво територијалних заједница земље.  Парламент ради у редовним и ванредним заседањима а предлози закона се разматрају у оба дома (равноправни делокруг) ради усвајања у истоветном тексту. Нацрти и предлози закона се упућују прво на разматрање у сталним комисијама а ако се нацрт или предлог закона не усагласи у домовим