парламентарног режима и њој председава премијер кога именује председник Индије а чланови се именују из редова чланова оба дома парламента и одговарају само пред Народним домом. Влади може да буде изгласано неповерење а она са своје стране, у духу парламентаризма, може председнику Индије да предложи распуштање Парламента односно доњег, Народног дома. Премијер је кључна личност Кабинета и то је лидер већинске партије, оне која ужива парламентарну већину. Он председава седницама владе, руководи њеним радом, именује, смењује и премешта министре, координира рад владе и представља спону између председника и владе (Министарског савета). Судска организација у Индији је јединствена а на њеном врху је Врховни суд као првостепени и апелациони у грађанским и кривичним стварима и њега чине председник и 13 судија које именује председник Индије.  По узору на организацију савезне власти изведена је и организација власти у федералним јединицама, са гувернером и законодавним телом као најважнијим органима. Гувернер је шеф извршне власти кога на тај положај именује председник Индије и то на пет година мада се може разрешити и пре истека тог мандата с тим да му у вршењу извршне власти помаже и локална влада. 
4. Развој социјалистичке уставности и појава социјалистичких устава 
Посебан правац развоја уставности после Другог светског рата представља појава социјалистичких држава и доношење првих социјалистичких устава. Истина, настанак социјализма се везује за Совјетску Русију која је постала прва социјалистичка држава након њене славне Октобарске револуције од 1917. То семе социјализма није тада посејано само у Русији, него и у Мађарској где је такође изведена социјалистичка револуција и успостављена совјетска Република. Међутим та социјалистичка власт је у Мађарској кратко трајала, свега четири месеца, колико је и трајала Мађарска совјетска социјалистичка Република. 
Иако особена по настанку и карактеру извршених промена Совјетска социјалистичка држава и револуција су представљале крупан историјски и друштвени догађај прве половине ХХ века. Совјетски Савез и његова уставност ће постати инспирација и узор за многе радничке покрете Европе и света који су се одушевљавали социјалистичком идејом и настојали да освајањем власти наставе традицију социјалистичке државе и уставности. Погодно тле за ширење и јачање социјализма је наступило након Другог светског рата када је