одговара му за рад. То је врховни законодавни, наредбодавни и контролни орган РСФСР који сазива Сверуски конгрес совјета а такође се и стара о спровођењу устава и одлука Сверуског конгреса совјета. Сверуски централни извршни комитет совјета образује Совјет народних комесара који управља пословима совјетске државе и издаје декрете, наредбе, упутства и др. акте за остваривање политике у појединим областима друштвеног живота. Совјет народних комесара одговара и подноси извештај о свом раду Сверуском централном извршном комитету совјета који може да укине или обустави његове одлуке и решења, с тим да се одлуке и решења од већег политичког значаја подносе на разматрање и потврду Сверуском централном извршном комитету совјета. Иначе, у надлежност Сверуског конгреса совјета односно Сверуског централног извршног комитета совјета (као највише власти између заседања Конгреса) спадају најважнија државна питања као што су потврђивање измене и допуне устава, руковођење унутрашњом и спољашњом политиком, примање у састав нових чланова РСФСР, објављивање рата, закључење мира итд. 
Устав (Основни закон) СССР-а од 1924 
Овај Устав је представљао даљу фазу развоја совјетске уставности за коју је било карактеристично успостављање јединствене совјетске државе - СССР-а. СССР је произашао из удружења совјетских република чији је стажер и окосницу чинила Руска федерација. Сам чин стварања СССР-а је произашао из Декларације о образовању СССР-а и Договора о модалитетима образовања СССР-а од 1922. да би иза тога уследило и доношење првог Устава СССР-а од 1924. И овај Устав, као и претходни, има два дела (декларативни и нормативни) а њиме је задржана и постојећа организација и структура власти као и што су разрађене функције главних органа: Конгреса совјета, Централног извршног комитета, Совјета народних комесара и Президијума као и њихов однос према републикама. 
Устав (Основни закон) од 1936. је трећи по реду совјетски устав (тзв. Стаљинов устав) и, може се рећи, најважнији јер је по њему моделирана уставност и осталих социјалистичких земаља. Он се, са изменама и допунама од стране Врховног совјета, одржао дуго, све до 1977. када је донет нов Устав СССР-а. И овај Устав истиче федерални карактер СССРа као савезне државе добровољно уједињених и равноправних 15 совјетских република при чему широке надлежности федерације обезбеђују јединство и ефикасност функционисања снажне совјетск