поред Кине социјализам прихватили и Вијетнам, Кореја, Монголија, Алжир и Куба. Демократска Република Вијетнам је добила свој први Устав 1946. а после тога и социјалистичке уставе (1960. и 1980) док је Народна Република Кореја добила свој први Устав 1948. који је прогласио да власт у народно-демократској републици припада народу који је остварује преко народних одбора као нових форми државне власти.116 И у Кореји највиши орган државне власти је Скупштина (Врховна народна скупштина) а поред ње, као највиши органи извршне власти у земљи, су били и Президијум Врховне народне скупштине (као колективни шеф државе) и Министарски савет (влада). Са извесним закашњењем социјалистичке уставе добијају и Монголија (1960) и Алжир (1963 и 1976). Алжирски устав (посебно онај из 1976) прокламује социјалистички карактер државне привреде и својине као и једнопартијски систем у коме руководећу улогу у друштву има Фронт националног ослобођења. После кулминације социјалистичког развитка, Алжир се окреће у другом правцу, одбацује социјализам и својим Уставом од 1989. се окреће систему грађанске демократије представничког типа. По узору на совјетски модел, социјалистички правац развоја следи и Монголија све до 1992. када доноси нов Устав којим напушта совјетски модел уставности. По упорности у изградњи социјализма данас још задивљује само Кастрова Куба која је добила свој први социјалистички Устав 1976. Социјалистичка Куба је рођена из револуционарног покрета под вођством Фидела Кастра с којим је 1959. срушена власт диктатора Батисте. Кубанска социјалистичка држава симболизује савез радника и сељака, с тим да сва власт припада радном народу који је врши преко скупштина народне власти и других органа који из њих произилазе, као и непосредно. Највиши органи власти у Куби су Национална скупштина народне власти са уставотворним и законодавним овлашћењима, Државни савет који врши функцију шефа државе и Министарски савет као највиши извршни и управни орган власти. Куба, је тако као и остале социјалистичке државе, прихватила скупштински систем власти и једнопартијску диктатуру коју оличава њен још увек неоспорни симбол Фидел Кастро. Судску власт на Куби врше судови са Врховним народним судом као највишом судском инстанцом а у правосудне органе спада и јавно тужилаштво на челу с Врховним тужиоцем Републике.