обавештени. Тако је председништво Народног већа, 3. децембра 1918. саопштило јавности да су престале функције Народног већа као врховне власти државе СХС на територији бивше Аустро-Угарске, док је српска Скупштина о овом чину обавештена тек 29. децембра од стране владе новообразоване државе СХС. 
2. Контроверзе о правној природи новостворене државе Срба, Хрвата и Словенаца 
По проглашењу новоформиране југословенске државе, Краљевине СХС, одмах се поставило и питање њеног правног карактера. У тадашњој уставноправној теорији и литератури се живо претресало питање да ли је новоформирана југословенска држава стара или нова творевина. При одговору на ово питање треба одвојити унутрашње, уставно-правно гледиште од спољњег, међународно-правног гледишта. Према томе правни положај ове (али и сваке друге) државе може бити одређен споља или изнутра, с тим да се ова два одређења не морају поклопити. Тако је могуће да једна иста држава изгледа нова, посматрано споља, с међународноправног гледишта, а да изгледа као стара када се посматра изнутра с гледишта својих уставних закона или обрнуто, да иста држава изгледа с међународно-правног гледишта као стара, а са уставно-правног гледишта као нова. Према томе, ова два гледишта: међународно-правно и уставноправно морају да се одвоје јер се битно разликују. Са уставно-правног гледишта једна држава може да буде нова или стара и то је њена унутрашња ствар која не мора да интересује друге правне субјекте. 
Међутим, сасвим другачије стоје ствари када се једна држава посматра с међународно-правног гледишта. Да ли ће с тог становишта да буде нова или стара, није свеједно и није њена чисто унутрашња ствар која не тангира друге државноправне субјекте. Какав ће правни карактер да има једна држава, како ће се објаснити њена правна природа, то зависи од тога с ког гледишта се посматра: да ли с међународно-правног или уставно-правног и коме се од њих даје предност. У сваком случају, за правилну оцену правног карактера било које државе, па и ове СХС, треба уважити и једно и друго гледиште, посматрати је и споља и изнутра, и с међународно-правног али и уставно-правног гледишта. Пре ових констатација о правном карактеру новостворене државе СХС треба имати у виду и она гледишта која у правном смислу оспоравају и сам настанак ове државе сматрајући га правно ништавним. Такве оцене стоје пре свега