предвидела учешће федералних јединица у вршењу извршне власти федерације - функције председника Републике и премијера Савезне владе и то тако што је њен Устав од 1992. год. био изричит у томе да председник СР Југославије и председник Савезне владе не могу да буду из исте републике чланице. У већини осталих федерација владе се образују према политичким мерилима и пре свега зависе од резултата парламентарних избора, тако да је у њиховом образовању и функционисању политички моменат изнад националног па тако и ван интереса и утицаја федералних јединица. Што се тиче шефа државе у федерацији, ту федералне јединице негде више и непосредније, а негде мање и само посредно утичу на његов избор или састав. Ако је реч о индивидуалном шефу државе, председнику републике, у неким федерацијама њене чланице учествују у његовом избору тако што чине део изборног тела које непосредно бира председника. То је, рецимо, случај у Индији (по Уставу од 1950.год.) где председника бира тело састављено од изабраних чланова оба дома Парламента и изабраних чланова законодавних скупштина држава или у САД где по Уставу председника бира електорски колегијум састављен од електора који се бирају из свих педесет држава а слично се бира и председник Немачке јер га бира посебно изборно тело (Bundesrersammlung) састављено од свих чланова Бундестага и једнаког броја представника земаљских скупштина. 
У федерацијама које имају колективног шефа државе (као бивша СССР или СФРЈ) федералне јединице непосредније учествују у избору као и саставу и раду овог органа. У бившем Президијуму Врховног совјета СССР поред осталих чланова је било и петнаест заменика председника - по један из сваке савезне републике. И наше бивше Председништво СФРЈ (као колективни шеф државе) је бирано од стране скупштина република и покрајина и састојало се од по једног представника сваке републике и покрајине па је тако и оно одражавало федералну структуру земље. 
Осим учешћа у избору (а негде и саставу) шефа државе а ређе и владе, федералне јединице у неким федерацијама учествују и у извршењу савезних закона. Такво решење је својевремено примењено у нашој СФРЈ (по Уставу од 1974. год.) или данас у Немачкој (по важећем Уставу од 1949. год.) где њене земље (laender) извршавају савезне законе уколико овим Уставом није другачије одређено или допуштено. За овакве федерације је карактеристично да немају тзв. систем дуплог колосека