савезне законе, али и оне покрајинске. Он решава о неуставности закона, било по захтеву савезне владе или покрајинске владе, као и трећине чланова Националног већа. Поред испитивања уставности нормативних аката закона, уредби и других подзаконских аката, овај суд у Аустрији је био овлашћен и да пресуђује о незаконитости међународних уговора, решава сукобе надлежности између савеза и покрајина (или између самих покрајина); даље, да пружа заштиту уставом зајамчених права грађана по жалбама на одлуке органа управе, пресуђује у споровима између судова и органа управе, изборним споровима као и да суди високим функционерима државне власти због повреда права, односно Устава. 
II ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И ФУНКЦИЈЕ (НАДЛЕЖНОСТ) УСТАВНОГ СУДА И ЊЕГОВ ИЗБОР И САСТАВ 
ОПРАВДАНОСТ УСТАВНОГ СУДА КАО ПОСЕБНОГ ОРГАНА ЗА ЗАШТИТУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ 
Појава и развитак уставног суда као органа који штити уставност и законитост нужно намеће и питање његове оправданости или, боље рећи, његовог места у систему заштите уставности и односа према другим институцијама и органима који врше ту контролну функцију. С обзиром да је ова контрола уставности развијена и разноврсна по свом механизму и органима, треба рећи нешто и о томе да ли је потребно и корисно да уз њу (постојеће механизме и системе) постоји још један орган или институција која се бави овим послом. То би могло да значи да се постојећи механизми заштите уставности нису показали као добри и ефикасни у пракси и да зато треба наћи неко боље решење или институцију која би превазишла и надмашила ове претходне. Не улазећи у расправу о томе да ли ову контролу уставности боље врше једни или други органи, треба констатовати да је уставни суд с правом нашао своје место у систему заштите уставности и законитости и да је добро да постоји једно овакво тело, одвојено и независно и од законодавне власти али и извршне власти, па и самих судова. Уставни суд је првенствено настао да штити устав и уставом гарантована права грађана од повреда које им наносе државни органи, при чему не сме да се изгуби из вида да и законодавно тело може да повреди уставни поредак (и устав) па је онда и значај оваквог посебног и независног органа утолико и већи. Уз то, уставни суд добија и неке друге послове и надлежности које не обављају други органи, при чему не сме да се одведе на "споредни колосек" и одвоји од своје најважније функциј