не због неке своје унутрашње супериорности, како каже Ратко Марковић, већ зато што се односи на највише државне, политичке институције, а не неке друге, пре свега административне институције.  Те административне институције су ниже, од мањег значаја од ових политичких институција и оне су усмерене ка примени и извршавању политичких одлука па су као такве подређене контроли носилаца политичке власти.

2. МЕСТО УСТАВНОГ ПРАВА У СИСТЕМУ ПРАВНИХ И ДРУГИХ НАУКА 
Уставно право представља значајну науку која заузима истакнуто место међу правним и другим научним дисциплинама. То је зато што је и предмет уставног права изузетно значајан или чак и најзначајнији јер се ради о основним и најважнијим односима у сваком друштву и политичким односима, оним везаним за организацију највише, централне власти у свакој држави. С друге стране, уставно право је интересантно као наука зато што се појављује као спој више научних дисциплина, пре свега правне и политичке, па је то једна комплексна политичко-правна дисциплина и наука. Уставно право је и значајна наставно-научна дисциплина која се изучава како на правним факултетима тако и на другим, пре свега политичких али и других друштвених наука. 
3. ОДНОС УСТАВНОГ ПРАВА И ДРУГИХ ГРАНА УНУТРАШЊЕГ ПРАВА 
С обзиром на различита гледишта о односу уставног права као гране унутрашњег права према међународном праву, далеко је лакше одредити однос уставног права према осталим гранама унутрашњег права. Према месту које уставно право има у правном систему сваке земље општеприхваћен је став да је уставно право основа за све друге гране права, да даје основна начела за остале гране права и да су његови прописи руководство по коме се управљају прописи осталих грана права. При томе овај однос уставног права према другим гранама права може да буде непосредан или посредан.  Тај однос је ближи са оним гранама права које регулишу поједине делове државне организације (управо, судско право) и где уставно право само утврђује основне принципе ових грана права.  Однос са неким гранама права је посреднији и даљи, што важи, рецимо, з