он се бира сваке године из редова самих чланова већа. Мер или председник председава радом већа и учествује у доношењу његових одлука али је то и репрезентативна личност или први човек града. Као што је речено, највећи терет локалних послова преузимају комитети који се образују ради руковођења локалним пословима и контролишу рад надлежних локалних служби па су и разноврсни, с обзиром на послове за које су задужени. Поред тога што су бројни и разноврсни, ови комитети могу бити и стални (који обављају своје функције док се не опозову) и специјални, који се образују само за вршење неких конкретних послова. У свакој енглеској локалној заједници постоји и развијена и разуђена локална администрација, састављена од бројних управних функционера и службеника. Она се по правилу организује секторски, по одељењима, тако да сваки комитет има своје одељење а на челу тих одељења се налазе шефови који организују и руководе бројним локалним службеницима као што су архитекте, инжењери, инспектори, социјални радници и др. 
б) Локална самоуправа у Шведској 
Иако стара (потиче из средњег века), шведска локална самоуправа није изворно демократског порекла нити је последица демократског развитка који је водио самоуправности, јачању и осамостаљивању локалних заједница. Она је изведена из закона и као таква подразумева одређени круг локалних права и послова које држава сматра за сходно да пренесе на локалне јединице. Основне јединице шведске локалне самоуправе су комуне (општине) које могу бити примарне и секундарне, при чему су сеоске и градске комуне примарне, а окружне су секундарне. Основни органи локалне власти у комунама (општинама) су општински, односно градски савети изабрани на 4 године који за управљање локалним пословима бирају локалну владу, односно извршни одбор, с тим да одређене управне послове врше и посебни управни органи (одборници, комисије и управе). Иако у Шведској постоје и срезови, то не значи да у њој постоји двостепена локална самоуправа јер срезови нису самоуправне, већ административне јединице. Они нису део комуналног, локалног уређења у том смислу да имају већи степен аутономије у односу на комуне, већ су то административна подручја у којима се простире надлежност среских представника владе. 
в) Локална самоуправа у Швајцарској