и једнаког броја делегата земаљских скупштина. У председничком систему власти (нпр. америчком) Конгрес не бира ни владу ни председника САД јер се председник бира на посебан начин (тзв. електорским системом) а по избору он сам образује своју владу или администрацију. Осим избора органа извршне власти, парламент односно скупштина бира и носиоце судских и правосудних функција: судије редовних и посебних судова као и судије уставних судова, тужиоце и институцију омбудсмана тамо где она постоји. И парламент Републике Србије има изражену изборну функцију као што су је и раније имале наше скупштине у ери социјалистичке скупштинске власти. Тако Народна скупштина Републике Србије (по Уставу од 2006. год.) бира и разрешава Владу али и судије, председника Врховног касационог суда, председнике судова, Републичког јавног тужиоца и остале тужиоце, судије Уставног суда као и носиоце других јавних функција као што су гувернер Народне банке Србије и Заштитника грађана. Слично претходном Уставу од 1990. године и овај нови Устав од 2006. године уводи Високи савет судства као независну и самосталну институцију за изборе и разрешење судија чиме допуњује изборну функцију наше Народне скупштине. Што се тиче председника Републике, њега у Републици Србији не бира парламент (скупштина) јер су у његовом положају изражени елементи председничког система с обзиром да га бирају грађани непосредно, док је његова одговорност специфична и реализује се пред Народном скупштином Републике Србије. 3. СТРУКТУРА ПАРЛАМЕНТА Као и свуда, тако су и код парламента суштина и облик међусобно повезани и утичу једно на друго. Положај и повећана улога и значај парламента у модерној држави тражи и најподесније решење његовог облика и модела као што и повратно структура парламента одређује домашај његове улоге и суштине. Током дуге парламентарне историје и праксе развијали су се и смењивали бројни и разноврсни модели парламента, различити облици његове структуре, при чему углавном преовлађује два главна - једнодоми и дводоми парламент. Треба рећи да су била присутна и схватања и предлози (па и покушаји) да се парламент подели и у више од два дома. Једнодоми парламент је тековин