(генерални директори за изборе) а негде у те органе улазе и судије и други представници судства. Код нас се заштита бирачког права у току избора остварује тако што бирач, кандидат за посланика или подносилац листе има право да поднесе приговор Републичкој изборној комисији због повреде бирачког права у току избора или неправилности у поступку предлагања и избора. Овај приговор се подноси у року од 24 часа од момента када је донета одлука одн. извршена радња коју подносилац приговара сматра неправилном а Републичка изборна комисија је дужна да у року од 48 часа од момента пријема приговора донесе Решење којим или усваја или одбија тај приговор. Ако усвоји приговор, онда се поништава одлука или изборна радња која је предмет приговора, а ако се одбије тај приговор, онда се против решења Републичке изборне комисије којим је то учињено може изјавити жалба Врховном суду Србије и то у року од 24 часа од пријема таквог решења с тим да је Врховни суд дужан да по тој жалби одлучи најкасније у року од 48 часова од пријема жалбе са списима. Одлука Врховног суда је правоснажна и коначна и не може бити подвргнута захтеву за ванредно преиспитивање судске одлуке. Поред подношења приговора у случају неправилности у току избора заштита бирачког права у току избора се огледа и у забрани да се на дан избора води агитација на бирачким местима, у забрани ношења оружја на бирачким местима као и праву носилаца листа да на тим местима поставе своје контролоре. в) Заштита бирачког права након завршетка избора Заштита бирачког права након избора се огледа у средствима и радњама везаним пре свега за проверу резултата избора и доделе посланичких мандата. Тако по нашим (српским) изборним прописима подносиоци изборних листа могу да Републичкој изборној комисији пријаве лице које ће надгледати статистичку обраду података из приспелих изборних материјала (записника) са свих бирачких места и да у том смислу проверавају тачност те обраде и на њу ставе своје примедбе уколико су оправдане. Посебно средство заштите бирачког права након завршетка избора представља инструмент верификације мандата представника који је изабран у парламенту и код нас ту верификацију мандата врши Републичка изборна комисија која издаје посланику уверење да је изабран. Тек по овако извршеној верификацији мандата посланик може да ступи н