примесама председничког система власти. Ови елементи председничког система власти су пре свега присутни у начину избора председника Републике Србије који се бира по већинском систему двокружног типа, дакле на непосредним изборима од стране грађана на време од пет година и то највише два пута. Истина, председник Републике Србије се све до 2002. год. бирао под тежим условима, јер је Законом о избору председника Републике од 1990. год. било предвиђено да је за председника изабран кандидат који добије већину гласова бирача који су гласали, под условом да је на изборе изашла најмање половина од укупног броја бирача у републици а тај строги услов се тражио и у поновљеном, другом кругу избора, што је свакако отежавало бирање председника након одласка са власти популистичког лидера какав је био Слободан Милошевић. Зато је Законом о допуни закона о избору председника Републике (Сл. гласник РС бр. 18/2004) олакшан овај избор, тако да је за председника изабран кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали, с тим да уколико у овом првом кругу не успе избор, на поновљеном (у другом кругу) избору ће бити изабран онај кандидат који добије највећи број гласова, без обзира колико је бирача гласало. 
Иначе изборе за председника Републике у Србији расписује председник Народне скупштине, а кандидата за ову функцију предлажу политичке странке, посебно или заједно, као и група грађана, с тим да ту кандидатуру мора да подржи најмање 10.000 бирача. И најновији Закон о избору председника Републике од 2007. године предвиђа да се председник Републике бира непосредно (по двокружном систему) и то тако да је за председника Републике изабран кандидат који добије већину гласова бирача који су гласали, а ако ту већину нико не добије, гласање се понавља у року од 15 дана. На поновљеним изборима учествују два кандидата која су освојила највећи број гласова или више њих ако деле прво или друго место, и биће изабран за председника онај од њих који освоји највећи број гласова. 
Што се тиче овлашћења, председник Републике Србије врши све оне послове који традиционално припадају шефу државе, с тим да су она и нешто шира јер се наша Србија определила за један мешовити систем власти. Истина тај положај председника Републике је по новом Уставу од 2006. године нешто примеренији парламентарном режиму, за разлику од решења предходног Устава од 1990. године који је председник