Парламента. Та правила сачињавају тзв. прерогативе круне, обавезе судова да примењују законе Парламента, као и неке основне слободе и права који су потекли из тих правила, као слобода говора и удруживања и сл.  Другу целину, део енглеског устава, чине обичаји односно уставне конвенције. Уставне конвенције регулишу добар део уставне материје, али то нису обавезна правила понашања, већ се примењују сама по себи. И енглески уставни обичаји не заостају по важности за актима историјског карактера јер су и они део богате енглеске традиције. Иако ови уставни обичаји нису толико стари као неки други обичаји они су важни за енглеско уставно право и за регулисање њеног политичког механизма, функционисање њеног парламентарног режима. Велика Британија има богату праксу уставних обичаја и она се односи највише на оне обичаје везане за рад и функционисање Парламента и парламентарног режима. То су, рецимо, обичаји да краљ даје сагласност на сваки закон усвојен у Парламенту без права употребе вета, да већину краљевских овлашћења врше министри, да је краљ дужан да прихвати савет министра, да не сме да присуствује седницама кабинета и др.  
б) Устав САД (амерички устав) 
Борба за уставност и уставе се водила пре свега у Европи (Француској) али и ван ње, на америчком континенту где су поједине енглеске колоније, будуће независне државе, доносиле своје прве уставе. Иако први писани устав Енглеске (Кромвелов устав) никад није заживео, његове идеје напредне пуританске републике ће имати значајну улогу у развоју уставности на америчком тлу. Оно што нису могли да постигну у Енглеској, пуритански слојеви енглеских исељеника ће покушати да остваре у Америци. Борба за независност енглеских колонија је започела 1776. и трајала је све до 1783. када је Велика Британија била принуђена да уговором у Версају призна пуну независност 13 бивших колонија Северне Америке.  У току ове борбе, америчке колоније уједињене у јединственом патриотском покрету, су приступиле самосталној државној организацији и доносиле и своје прве уставе. Први устав на америчком тлу је донела Вирџинија, у току рата за независност и то 1776. да би током те и следеће, 1777. своје уставе донеле и остале колоније, Њу Јорк, Хемпшајр, Џорџија, Мериленд, Конектикат, Њу Џерси, Род Ајленд, Делавер, Северна Каролина и Јужна Каролина и на крају, 1780. и Масачусетс. На том путу заједничке борбе од историјског значаја је био 4. јул 1776. када је донета чувен