приватним плаћеним послом и пружа правне услуге или савете уз накнаду. 
е) Вишестепеност суђења 
Иако се у нашем Уставу изричито не наводи ово судско начело, оно је последица самог права грађана да улажу жалбу или друго правно средство против одлука којима се решава о њиховом праву или интересу. Тако су и код нас судови организовани на овом принципу вишестепености, што значи да се против одлуке донете у првом степену (од првостепеног суда) може изјавити жалба надлежном другостепеном (апелационом) суду и то треба да буде средство за исправљање грешака које учини нижи суд али и за спречавање разних других притисака и неправилности које су могуће у раду сваког суда. 
3. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И НАЧИН ИЗБОРА ЊЕНИХ СУДИЈА 
У судском систему Републике Србије судови су посебни и самостални државни органи који остварују своју функцију у систему поделе власти и њихова организација, надлежности и унутрашње уређење регулисани су посебним законом. Према новом Закону о уређењу судова у Републици Србији (који ће се примењивати од 1. јануара 2010. године) су образоване две врсте судова: судови опште и посебне надлежности, с тим да у судове опште надлежности спадају: основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд, а у судове посебне надлежности: привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Виши прекршајни суд и Управни суд. 
Основни судови се оснивају за територију града односно једне или више општина и они у првом степену суде за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет година. Они, даље, суде у првом степену у грађанскоправним споровима, стамбеним споровима и оним поводом заснивања постојања и престанка радног односа, воде извршне и ванпарничне поступке и врше друге послове предвиђене законом. 
Виши судови се образују за подручје једног или више основних судова и у првом степену суде за кривична дела за која је као главна казна предвиђена казна затвора преко десет година или тежа казна, као што суд