садржине устава, уношења у њега и питања која излазе из оквира регулисања materia constitutionis је последица напуштања либералне државе и њене концепције устава и уставног регулисања. 
У случају проширивања стандардне уставне материје, уставотворац може у устав да унесе и она питања која се регулишу законом (па и подзаконским прописима) или, као Устав Француске од 1791. да у свом уводу, кроз Декларацију права човека и грађанина изрази и одређена природноправна схватања у виду начела и идеја које превазилазе оквире правних норми. Карактеристичан пример за уношење у устав материје која се регулише законом или чак и подзаконским прописима је Устав Швајцарске конфедерације од 1874. Тако, рецимо, у овом Уставу се забрањује производња, транспорт и продаја апсинта на целој територији Конфедерације, или да се слобода трговине и индустрије зајемчује на целој територији земље, или да су поште и телеграф у целој Швајцарској у надлежности федерације, да она осигурава изградњу мреже националних путева и др. 
У ову групу устава може да се сврста и Устав Немачког Рајха (Вајмарски устав) од 1919. који, рецимо, детаљно регулише питање статуса државних службеника, верских заједница, образовања, школе и сл. што припада законском па и подзаконском регулисању.  Као пример сужавања стандардне уставне материје може да послужи Устав француске Треће Републике од 1875. који се састојао из три уставна закона међу којим се ни један од њих не бави регулисањем судске власти. Оваква ситуација је карактеристична и за земље које су се развијале под англосаксонском традицијом и чији устави не садрже одредбе о правима и слободама јер се сматра да су та права и слободе гарантоване правима common law-a или чак и обичајним правом. 

IV. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА УСТАВНЕ МАТЕРИЈЕ 
1. СТРУКТУРА - САСТАВНИ ДЕЛОВИ УСТАВА 
Устав у правном смислу је писани правни акт, по форми то је свечано прокламовани акт који се доноси по посебном поступку који је другачији, тежи и сложенији од оног по коме се доносе закони. Устав се на прво