успостављен у Уставу Француске од 1793. год. мада није заживео јер није заживео ни сам Устав у коме је успостављен. Највиши (централни) орган и најважнија државна институција по Монтањарском уставу је Национална скупштина. Она је носилац пре свега нормативне функције (доноси декрете и законе) али и извршно-управне коју врши мање непосредно, а више посредно, путем надзора и подређивања извршноуправних органа, док је њена судска функција била незнатна јер су је вршили судови на челу са Касационим судом. Скупштина је преко свог извршног органа - Извршног савета вршила именовања и смењивања највиших управних и других органа, руковођење и надзор над радом управе, војском и др. Извршни савет је био једна врста извршног органа (тело од 24 члана са мандатом од 2 године) Националне скупштине мада то није била влада у уобичајеном смислу нити је Устав предвиђао постојање праве егзекутиве, већ је, напротив, замишљано и планирано да то буде слаб, а не јак орган власти. Као слаб орган и подређен Националној скупштини - Извршни савет је вршио надзор над администрацијом, закључивао уговоре, издавао наредбе војсци, именовао и смењивао органе управе и оптуживао их судским властима и др. Преко овог органа је Национална скупштина, дакле, посредно учествовала и у вршењу управне функције а такође је посредно учествовала и у вршењу судске функције. Наиме, судску функцију су вршили судови, али су били под снажним утицајем скупштинске власти јер је то било време револуционарног суђења и масовних смакнућа на основу судских одлука политички обојених и диктираних из највишег државног и политичког тела. 
Скупштински систем у Швајцарској по Уставу од 1874. 
Најуспешнија примена скупштинског система је остварена у пракси Швајцарске по Уставу од 1874. Тај скупштински систем у Швајцарској се развио на традицији кантоналне и локалне организације у којој су функционисале скупштине народа као представничка тела изабрана од самог народа. Зато је овај систем власти у Швајцарској, поред својих узора, имао и своју оригиналност јер је изразио и специфичности швајцарске државности и традиције. За швајцарски скупштински систем власти се често тврди да је произашао из утицаја америчког и француског политичког уређења при чему се утицај америчког модела огледа у комбинацији начела народног јединства (у Националном савету) и федералног начела (у Савету држава) у структури Савезне скупштине, до