Декларација независности којом су се поменуте колоније прогласиле независним. Декларација се инспирисала природноправним учењем и теоријом да се људи рађају једнаки, да их је Творац снабдео неотуђивим правима као што су живот, слобода и тражење среће и да је циљ сваке владавине очување тих неотуђивих права. Међу овим уставима америчких државица по значају се издваја онај први, државе Вирџиније који је донет под утицајем Томаса Џеферсона 1776. и који је био модел и узор за остале америчке уставе. На Другом континенталном конгресу 1777. донета је одлука да се ових 13 америчких државица конфедерално удруже, да образују Конфедерацију и усвоје њен Устав да би након те слабе и неефикасне (лабаве) заједнице америчке државице приступиле стварању снажне федерације. Тај посао на стварању федерације доношење новог устава је започела Уставотворна скупштина 25. маја 1787. године да би га окончала 17. септембра када је 50 делегата Уставне конвенције у Филаделфији усвојила нови Устав САД-а.  Од доношења овог Устава САД-е су се много промениле, снажно узнапредовале и доживеле чудо у производњи, техници, науци и технологији, али начин на који функционише америчка Влада је сличан оном на коме је та влада функционисала за време Џорџа Вашингтона, Александра Хамилтона и Томаса Џеферсона.  Устав САД је први и најстарији писани акт у свету и као такав је био узор за многе писане уставе у свету. То је истовремено и један од најкраћих устава, са најмање чланова, свега седам, истина дугих чланова, и 27 амандмана (последњи усвојен 1992.) с тим да су првих десет амандмана усвојени још 1791. године под именом "Bill of rights". САД-е су образоване као федерација, федерално уређена држава од 13 бивших британских колонија, да би у међувремену тај број федералних јединица нарастао на 50 држава. Осим ових 50 држава у састав америчке федерације је ушао и Дистрикт Колумбија који је непосредно подређен савезним органима док је острво Порторико 1898. добило у федерацији статус придружене државе.  Устав САД од свог постанка величан и слављен пре свега од Американаца, али и од Европљана. Британски премијер Вилијем Гледстон за тај Устав одушевљено каже да је то најдивнија ствар која је икад искована у мозгу једног човека и у сврху човека.  Главна тековина Устава САД-е од 1787. године је у томе што је организацију америчке државне власти постављен на принципу њене поделе. Сматра се да је Устав САД од 1787. године најдоследније спровео поделу власти, при чему треба имати у виду да за функционисање америчког система власти није довољно узети у обзир само текст устава, него и оно што се стварн