унутрашња радна тела као израз његовог права на самоорганизовање. Она се детаљније уређују од стране самог парламента, и то његовим пословником. Парламентарна пракса већине модерних држава показује да се у парламенту (и његовим домовима) образују бројни одбори и комисије као унутрашња радна тела и органи који помажу његов рад. Ови одбори и комисије су израз практичне потребе да се обезбеди квалификованост и рационалност у раду парламента и њихов задатак је да олакшају и што боље припреме рад седница парламента, а никако да замене парламент и ставе се у средиште парламентарног одлучивања. Парламентарни одбори су тако као радна тела задужени да помажу у припреми рада парламента и олакшају сам ток парламентарног одлучивања. У њима се у ствари расправљају сва она питања и предлози који ће се решавати на седници парламента. Постоје бројни и разноврсни одбори који разматрају и разноврсну проблематику (финансије, безбедност, индустрију, саобраћај, трговину и сл.) и они као стручна тела разматрају предлоге закона и других прописа који се односе на област деловања за коју су надлежни. Поред разматрања поднетих законских предлога, одбори и комисије као радна тела могу да имају и друге функције, и то нарочито у односу на егзекутиву, па у том смислу спроводе и контролу рада владе. Већ је речено да одбори и комисије не одлучују него помажу у том одлучивању и они не могу да замене парламент и доносе одлуке уместо њега. Само изузетно то одбори могу да чине, као у Италији по њеном Уставу од 1948. год. који је овластио сталне комисије парламента да могу, само у одређеним случајевима (које пословник пропише), да изгласају односно донесу закон. 
Парламентарни одбори и комисије се могу образовати као стални и привремени органи а према својој специјализованости могу бити специјализовани и неспецијализовани, при чему се ови специјализовани образују само за једну одређену врсту послова и активности, што је и најчешћи случај. 
И у структури наших скупштина, унутрашња радна тела битно утичу на њихов карактер и физиономију. Како се увећавала улога и утицај самог парламента, тако се ширила и повећавала корисност његових помоћних радних тела. Више него у бившим социјалистичким, у овим новим скупштинама њихова радна тела подстичу самосталност и поспешују квалитет парламентарног рада. Зато сви ти наши постсоцијалистички парламенти посвећују у својим пословницима велику пажњу унутрашњи