неке друге социјалистичке државе (СССР, Монголија, Мађарска и др.) у тај поступак контроле укључивале и неке друге политичке органе. 
б) Систем заштите (контроле) уставности од стране посебних политичких (уставних) органа 
Овај систем је произашао из потребе да се контрола уставности и законитости не остварује ни као судска функција нити као "самоконтрола", јер и једно и друго имају мане, него да се та контрола повери посебним политичким или уставним органима (уставним саветима, комитетима, сенату и др).6 Оваква контрола уставности се први пут појавила у САД (у XVIII веку) и то у Пенсилванији, у облику установе цензората а после тога и у Француској у време њене Револуције, и то у облику Великог националног жирија или облику Сената у време Другог француског царства од 1852. год. 
Француска је и данас пример специјализоване контроле уставности коју врши посебан орган - Уставни савет и то је контрола коју он врши превентивно мада она изузетно може бити и накнадна. Уставни савет је установљен Уставом Републике од 1958. год. и њега чини девет чланова (изабрана на девет година) од којих три именује председник Републике, три председник Националне скупштине и три председник Сената, с тим да су по положају пуноправни чланови Савета и бивши председници Републике. Поред осталих овлашћења, Уставни савет врши и претходну (превентивну) контролу или оцену уставности закона, и то обавезно пре промулгације закона и те одредбе закона које Уставни савет прогласи као неуставне не могу се прогласити нити примењивати. Оне су коначне и делују према свима (erga omnes). 
в) Систем судске контроле уставности (редовни судови) 
Овај систем је данас веома развијен у свету и сматра се да је ефикаснији од оног у коме се контрола уставности (законитости) поверава другим, пре свега политичким органима. Ова судска контрола уставности има више облика и појављује се или као контрола коју врше сви редовни судови или као контрола коју врши само један - врховни редовни суд. Сматра се да је ова контрола од стране суда примерена самој судској функцији јер када решава конкретни случај или спор, суд је позван и да по службеној дужности цени да ли је пропис по коме решава конкретни спор