првобитном уставном пројекту је, под утицајем Де Гола, замишљено да председник буде јачи у односу на позицију коју је имао у време Треће Републике када је доминирао парламент. За разлику од председника са репрезентативним и церемонијалним функцијама, центрумашке политичке странке (и сам Де Гол) су желеле председника Републике по моделу америчког председничког система, али и као превентиву од могућих револуционарних удара демократских маса. Такав председнички модел власти тада није "прошао" па је председник остао ограничени шеф државе који је одражавао политички компромис водећих снага земље. Поред других слабости уставног система, и такав положај шефа државе који није одговарао очекивањима многих Француза биће повод за касније уставне промене. У целини, овај први Устав је имао компромисни карактер јер није спровео жељене политичке тежње па је некако остао на пола пута ка постизању и парламентаризма и замишљене економске и социјалне демократије. Он је показао да политичке институције Француске одударају од сложене социјалне и економске структуре друштва, због чега се сам парламентаризам нашао у безизлазној ситуацији и под претњом војног удара. Излаз из тешке ситуације се видео у уставном преуређењу земље, отклањању парламентарне кризе и слабости постојећег режима али и у ослонцу на легендарног генерала Де Гола у коме се видео спас Француске. Де Гол је позван да се из добровољног изгнанства врати у политички живот земље и прими функције председника владе којој је Национална скупштина поверила израду новог устава.  То је био увод у нову уставну фазу развоја Француске и доношење новог Устава Пете Републике, изгласаног на референдуму 1958. што је означило заокрет у развоју модерне француске уставности. Овај нов Устав од 1958. је превазишао претходни, али и уставе других држава буржоаско-демократске оријентације јер је увео један нови режим који одговара специфичној ситуацији Француске под Де Голом. По овом Уставу функционише мешовити систем власти, комбинација парламентарног и председничког система при чему претеже улога и функција председника Републике. То је у ствари један специфичан парламентарни систем власти који је све више еволуирао и после уставне ревизије од 1962. (увођењем непосредних председничких избора) добио карактеристике председничког система власти.  Захваљујући ауторитету Де Гола, у други план је стављен парламентаризам а власт се центрирала око јаког шефа државе. Централна институција власти у Петој Републици је председник Републике, што се види и по томе што глава о председнику, његовом положају