омогућено да (на свом језику) буде саслушан и да се брани. Ова заштита личне слободе подразумева и да свако ужива једнаку заштиту својих права у поступку пред судом или другим државним органима, као и право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом је решавано о његовом праву.
У погледу кажњавања, и наш Устав Републике Србије гарантује презумпцију невиности - да нико не може да се сматра кривим док се то не утврди правоснажном судском пресудом а такође и да не може бити кажњен за дело, које, пре него је учињено, није било законом предвиђено као кажњиво дело, нити му се може изрећи казна ако није била предвиђена за то дело. У склопу ових гаранција везаних за суђење и кажњавање, лицу које је неправедно осуђено за дело или је неосновано лишено слободе даје се право на рехабилитацију и накнаду штете. Такође се сваком гарантује да не може поново да буде кажњен за исто дело (Ne bis in idem), или за дело за које је против њега поступак правоснажно обустављен или је оптужни акт против њега правоснажно одбијен. 
ад) Забрана ропства положаја сличног ропству и принудног рада 
У складу са стандардима европских права и слобода (пре свега Повељом о основним правима у Европској Унији од 2000. године) наш нови Устав забрањује ропство (мада је оно давно укинуто) јер се оно поново јавља у различитим облицима као што су: трговина људима, принуђивање на рад, сексуално или економско искоришћавање. 
ађ) Право на правну личност и држављанство 
Поред права на држављанство Устав од 2006. године гарантује и право на правну личности или правну способност са којом пунолетно лице са навршених 18 година може слободно да одлучује о својим правима и обавезама. Као посебну гаранцију држављанству, Устав предвиђа да српски држављанин не може бити протеран, лишен држављанства или права да га промени, док се екстрадиција (изручење) не помиње и изричито не забрањује. 
ае) Слобода кретања и настањивања 
Ова слобода подразумева право грађанина да се слободно креће и настањује у свим деловима Републике Србије и право да је напусти ако т