века је донео Бугарској крупне друштвене промене које су означиле напуштање социјалистичког уређења и уставности и доношење новог устава од 1991. који је значио раскид са социјализмом. Мађарска и Пољска су донекле имале специфичан уставни развитак јер нису, као остале државе народне демократије, донеле своје народно-демократске уставе. Мађарска је после Другог светског рата наставила да живи у режиму Закона о државном устројству од 1946. (да би први Устав добила 1949.) док је Пољска све до доношења свог првог Устава од 1952. примењивала тзв. Мали устав (1947) који је садржавао одредбе либерално-демократског Устава од 1921.  Своје социјалистичке уставе ове земље добијају средином осамдесетих година ХХ века и то Мађарска (1972) а Пољска (1976). И ови устави одражавају сличне уставне тенденције тог доба прокламујући социјалистичку демократију засновану на власти радног народа и организацију власти засновану на скупштинском систему у коме су представнички органи били основа државног механизма. 
Демократска Република Немачка је након одвајања од Западне Немачке ушла у интересну сферу комунизма и развијала се под идеолошким и политичким утицајем СССР-а. Њен први Устав од 1949. одговара моделу совјетске уставности и следи важећу концепцију организације власти коју су прихватиле и остале државе народне демократије, али задржава и нека решења Вајмарског устава од 1919. Највиши орган државне власти је Парламент, чиме се и формално (и језички) испољава веза са парламентарном традицијом и културом. Поред Парламента, највиши органи власти су Президијум и Министарски савет (влада), а у погледу унутрашњег уређења Источна Немачка је била састављена од покрајина (дакле федерално уређена) све до 1952. када постаје унитарна држава. Даљи уставни развитак Источне Немачке је ишао ка њеном усклађивању са осталим социјалистичким државама и прихватању социјалистичког модела државног уређења. То је била тенденција социјалистичког устава од 1968. који је напустио преостале идеје либералне грађанске уставности и чврсто стао уз блок социјализма наглашавајући блиску везаност за СССР. Уједињење Немачке (3.10.1990.) након рушења Берлинског зида је довело бившу Источну Немачку под уставну власт Савезне Републике Немачке и њеног Бонског основног закона који још важи иако је најављено доношење новог устава јединствене Немачке државе. 
Социјалистички покрет и уставност су се проширили и ван Европе па с