сл.) и подразумева да оне добијају одређену самосталност у оснивању, управљању и финансирању. Како примећује проф. Јован Ђорђевић, ова функционална аутономија је пре свега карактеристична за англосаксонске земље (нарочито САД) где је процес децентрализације државне власти, па донекле и деетатизације, довео дотле да се државно управљање на многим подручјима друштвеног живота повукло у корист ове институционалне или функционалне аутономије. 
Аутономија се данас све више изражава и као процес економске децентрализације појединих територија које добијају економску самосталност, слободу планирања, инвестирања и друга права која обезбеђују њихов складан друштвени и економски развитак. Ова економска децентрализација је данас веома популарна у Европи и среће се под разним називима: регионализам, регионална аутономија и сл. при чему њену суштину чини регион као посебна аутономна јединица. Региони се све више доказују као подесан амбијент и оквир за непосредно и потпуније реализовање привредних, финансијских, економских, инфраструктурних и других иницијатива и планова. 
С друге стране, регионална аутономија је и ефикасно средство одбране од јаке државе и изражене економске централизације и концентрације привредних потенцијала у њеним рукама. Овакав регионализам или регионална демократија подразумева право регионалног самоорганизовања, финансијску самосталност, планирање, управљање привредним делатностима, старање о развоју културе, школства, социјалних служби, здравља, спорта, саобраћаја и очувања безбедности. 
2. ФУНКЦИЈЕ (НАДЛЕЖНОСТИ) АУТОНОМИЈЕ 
Као што нема јединственог и типског модела аутономије - њеног истоветног облика и организације тако нема ни јединствених решења и праксе у погледу ширине њених функција и надлежности. У принципу, за све аутономије је заједничко то да имају мањи ниво власти од државе, да нису и не могу да имају атрибуте државе, тако да и немају све оне надлежности које припадају држави. Овај аутономни делокруг није изворан нити значи самосталност аутономних јединица у односу на централну државну власт. Централна власт (односно њени органи) додељује аутономији њене функције, али може и да их одузме, с тим да врши и контролу законитости рада аутономних органа и у оквиру ње им