узор и прототип ондашњих европских устава. То је био и један од најнапреднијих устава јер се инспирисао принципима модерне уставности, демократизма, владавине права и поштовања прокламованих људских права и слобода. Он је зачео фазу демократског развитка Немачке која је трајала до доласка нациста на власт 1933. Овај Устав је значајан по томе што укида монархију и проглашава да је Немачка република у којој власт потиче од народа, дакле, да је у њој народ суверен.1 Немачка држава (Reichs) је организована на федеративном принципу и у њен састав је ушло 17 земаља и то представљених у Савету Рајха најмање једним послаником, а значајнијим земљама се признаје један глас на 700.000 становника.  Законодавну власт у земљи врши Рајхстаг (Парламент) изабран по систему сразмерног представништва општим, непосредним, једнаким и тајним бирачким правом на четири године.  На челу Рајхстага је његов председник, с тим да и њега, потпредседника и секретара бира сам Рајхстаг. Председник Рајха може изузетно да распусти Рајхстаг и то само једанпут (и из истог разлога) уз обавезу да се нови избори одрже најкасније шездесетог дана по распуштању.  На челу Немачке, Рајха, је председник кога бира народ на време од 7 година, стим да то мора да буде Немац с навршених 35 година живота. Он склапа савезе и међународне уговоре, акредитује и прима посланике, поставља и разрешава службенике Рајха, врховни је командант војске, врши помиловања, поставља и опозива канцелара Рајха а на предлог канцелара и министре Рајха и др.  Владу Рајха чине канцелар и министри и они морају да уживају поверење Рајхстага, што значи да су дужни да дају оставку уколико им Рајхстаг ускрати поверење. Владом председава канцелар и руководи њеним пословима, с тим што влада, њен канцелар и министри могу да одговарају пред Државним судом по тужби Рајхстага уколико повреде Устав или законе Рајха. Влада се стара о извршењу закона а такође је овлашћена (као и чланови Рајхстага) да подноси предлоге закона који се изгласавају у Рајхстагу.  Судску функцију врше редовни судови и судови земаљаа за цео Рајх је установљен и Државни суд   као највиша судска инстанца земље. Вајмарски устав предвиђа један мешовит председничко-парламентарни систем власти с јаком позицијом председника Републике. Он је успоставио такав модел власти који је био основа за појаву јаког председника Републике какав је био омиљени Хинденбург. Овај мешовити систем власти је имао одговорност владе пред парламентом пошто је предвиђао да и канцелар и министри морају да уживају поверење Рајхстага, али и јаког и неодговорног председника који води политику независно од владе