предвиђа да се та јавност може ограничити само у складу са Уставом и у пракси се то углавном врши из разлога чувања тајни, заштите морала, интереса малолетника и сл. 
г) Зборност суђења 
По овом начелу, судови раде у већу и то треба да допринесе бољем и тачнијем раду и потпунијем увиђању чињеничног стања у једном судском предмету. Веће по природи ствари не може бити мање од три члана мада може да буде и бројније јер Устав не помиње његову (већа) бројност. Од овог правила има и изузетака, када може да суди и судија појединац, и то у предметима мање важности - грађанским споровима мање вредности, лакшим кривичним делима, неким ванпарничним предметима, извршном поступку и др. 
д) Учешће пороте (грађана) у суђењу 
Као и у другим напредним судским системима, тако је и у нашем (српском) предвиђено и учешће судија поротника у суђењу, тако да поред професионалних судија и обични грађани имају могућност да врше судијску функцију. При томе код нас судије поротници учествују равноправно са професионалним судијама у свим фазама поступка (од расправљања до одлучивања) мада законом може да се предвиди да у одређеним судовима и одређеним стварима суде само професионалне судије. Према нашим важећим прописима, судија поротник може да буде наш држављанин који наврши 26 година живота и достојан је те дужности а на њу га именује на пет година (уз могућност поновног именовања) Високи савет судства, на предлог министра надлежног за правосуђе. 
ђ) Неспојивост судијске функције и других јавних функција 
И овај уставни принцип треба да допринесе самосталном и непристрасном раду судова и судија јер се тиме избегава да судија истовремено врши и друге послове који би му објективно сметали у вршењу основне судијске функције. Зато и важећи Устав Републике Србије од 2006. године забрањује судијама политичко деловање, а важећи Закон о судијама још ближе регулише ту неспојивост када судији забрањује да буде на дужности у органима који доносе или извршавају прописе или члан политичке странке, нити да се бави било којим јавним послом ил