заштите интегритета пре свега сиромашних бирача који су изложени притиску или корупцији од стране заинтересованих група или појединаца који покушавају тако да утичу на њих. Док је јавно гласање свуда напуштено у корист тајног, то баш није случај код посредног гласања које није потпуно ишчезло у корист непосредног као рецимо у САД где постоји тзв. електорски систем у коме бирачи бирају електоре (изборнике) који у њихово име даље врше изборе или код избора другог дома парламента (као нпр. Сената у Француској по Уставу од 1958.) Иако су ређи од непосредних, ови посредни избори нису сами по себи недемократски јер има случајева да су више демократски и од самих непосредних избора. Иако је веће интересовање бирача за непосредне а не посредне изборе, и ови посредни могу да буду корисни онда када бирачи не познају добро кандидате за које треба да гласају (па могу да буду изманипулисани) али добро познају појединце у које могу да се поуздају да ће уместо њих боље да се определе, направе бољи избор између понуђених кандидата. Од правила да бирачи лично и непосредно гласају на бирачком месту наши прописи и изборна пракса познају и неке изузетке па тако у име слепог, инвалидног или неписменог лица гласа лице које их води или које они одреде да обави то гласање, а исто важи и за бираче који су на одслужењу војног рока или на војној вежби и који гласају у јединици или војној установи а не на бирачком месту где су уписани у извод из бирачког списка. 
5. РАСПОДЕЛА МАНДАТА 
Завршни чин у процесу избора чланова представничког тела представља расподела представничких мандата сходно извршеном гласању. Као што је важно регуларно спровести изборе, још је важније тачно и правилно утврдити изборни резултат. Зато и не чуди што ово питање расподеле мандата изазива интересовање и науке и праксе мада на њега нема јединственог одговора. Може да се каже да постоје различити начини и технике расподеле мандата, при чему данас преовлађују два система: већински систем и систем сразмерног представништва (пропорционални систем) остварени или у чистом облику или међусобној комбинацији када се може говорити о тзв. мешовитом систему. 
а) Већински систем 
То је систем који је најпре почео да се примењује и он је најприкладнији