ради разматрања важних партијских и политичких питања као и усвајање партијске стратегије и најважнијих партијских докумената и одлука. Њега сачињавају делегати из свих организационих делова странке који учествују у његовом раду, а по завршетку његовог рада (до следећег конгреса) највише руководство странке, њен централни орган чини председништво, секретаријат, дирекција, политбиро и сл. да би на самом врху био шеф странке као њен генерални секретар или председник. 
5. ИДЕОЛОГИЈА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА 
Битно обележје сваке странке је да она изражава одређену политичку идеологију или да је њен носилац и по томе се оне међусобно највише разликују једна од друге. Осим политичких странака, идеологију имају и друге организоване скупине људи као што су класе, слојеви, групе па чак и сами појединци јер се и они разликују једни од других по томе какве идеје и ставове о различитим друштвеним и политичким питањима заузимају и заступају. Политичку идеологију треба разликовати од друштвене идеологије по томе што је ужа и односи се само на политичку стварност, док се ова, друштвена, односи и на друштвену стварност која је по природи шира и укључује у себи ову, политичку, као свој део или више или мање своју последицу. Као и уопште, и идеологија политичке странке се одређује различито, при чему је то углавном један поглед на свет, систем идеја или уверења, погледа о политици и друштву, уређењу друштвених односа којима странка привлачи и окупља како своје чланове, тако и шире своје симпатизере и истомишљенике. Проф. Лукић разликује идеологију у ширем и ужем смислу, при чему је у ширем смислу идеологија један целовит систем идеја, различит од других, док се у ужем смислу под њом подразумевају само они искази о свету (стварности) који су нетачни или, боље рећи, искривљени и изопачени. Највише заслугом марксизма, идеологија је добила ово уже значење као искривљена свест или слика о друштвеној стварности; за марксисте то је искривљена и парцијална свест, нешто пре свега класно омеђено и одређено, стављено у функцију представљања одређених ужих класних интереса. Зато за њих идеологија не може да буде тачна нити да буде један целовит систем идеја и погледа на друштво и односе у њему. Без обзира на то да ли је идеологија тачна или не, да ли је облик искривљене или неискривљене свести, она је нужни пратилац савременог друштва које је политички организовано и не може да се замисли без политичке идеологије. Т