овлашћењима претходи уставним одредбама о Скупштини. Његова овлашћења су већа од оних која су имали његови претходници по ранијим уставима, с тим да се он, сходно уставној ревизији од 1962. бира непосредним изборима и на период од 7 година. Председник Републике се стара о поштовању Устава, именује председника владе а на његов предлог и остале чланове владе и разрешава их, председава владом (Министарским саветом), проглашава законе у року од 15 дана од дана пријема коначно усвојеног закона, упућује на референдум сваки законски предлог који се тиче организације јавних власти, одлучује о распуштању Националне скупштине, именује цивилне и војне службенике, амбасадоре и друге представнике земље у иностранству, врховни је командант војске и врши друге послове који му припадају као шефу државе.  Други орган извршне власти је влада (министарски савет) састављена од премијера и чланова и то је орган одговоран парламенту на чијем челу је премијер који руководи њеним радом. Парламент је дводомно тело састављено од Националне скупштине и Сената, с тим да се Национална скупштина бира на непосредним изборима, а Сенат посредним путем и то је представништво територијалних заједница земље.  Парламент ради у редовним и ванредним заседањима а предлози закона се разматрају у оба дома (равноправни делокруг) ради усвајања у истоветном тексту. Нацрти и предлози закона се упућују прво на разматрање у сталним комисијама а ако се нацрт или предлог закона не усагласи у домовима или ако влада прогласи хитност, премијер је овлашћен да захтева образовање мешовите паритетне комисије за усаглашавање спорних законских одредби.  Влада одговара пред парламентом, али и премијер владе може да постави пред Националном скупштином питање владине одговорности у вези спровођења њеног програма. Питање одговорности владе покреће Национална скупштина и то путем предлога за гласање о поверењу и о истом се одлучује већином гласова чланова Скупштине а по истеку 48 часова од подношења предлога за изгласавање неповерења.  Уколико Национална скупштина изгласа неповерење или одбаци програм о политици владе, онда премијер, сходно парламентарној одговорности, подноси председнику Републике оставку владе. Оригиналну институцију уставног система Француске чини Уставни савет који се састоји од 9 чланова са мандатом од 9 година. Он се стара о правилности избора председника Републике, разматра приговоре, и проглашава резултате гласања, стара се о правилности спровођења референдума и изјашњава се о сагласности закона са Уставом пре њиховог проглашавања.  Што се тиче политичке одговорности председник