суверена власт која не зависи ни од које друге власти нити може бити правно ограничена. Тако је држава стекла постојећи ауторитет онда када јој је призната и додељена сувереност. Но до ње држава није дошла ни лако ни брзо јер је било и оних који су тврдили и доказивали да то не припада њој него неком другом, пре свега цркви. Таква мишљења су била владајућа у феудалној епохи јер је тада држава била у сенци цркве па се и сматрало да је црквена власт виша и јача од државне-дакле да је она суверена. Зато је и сва власт, по том феудалном схватању, долазила од Бога и вршила се у његово име. Тек са јачањем и осамостаљивањем државе у епохи апсолутних монархија јавља се интелектуални и политички покрет за осамостаљивање државне од црквене власти и за успостављање њене неприкосновености. Управо заслугом Боденове теорије државне (монархистичке) суверености, државна власт се проглашава правно неограниченом и неприкосновеном и то тако да значи апсолутно право њеног титулара да се стави изнад свих, па чак и изнад самог правног поретка. Иако је својим учењем о монархистичкој суверености оправдавао монархијски апсолутизам, Боден се с правом сврстава у утемељиваче модерне теорије о суверености. 

2. ПОЈАМ И ОБЕЛЕЖЈА СУВЕРЕНОСТИ 
Као што сувереност државе, њене власти није лако настала тако и од њених присталица није на исти начин ни схватана и дефинисана нити су јој приписивана иста својства, односно обележја. Но и поред свих тих различитих дефиниција суверености, могло би да се каже да сувереност с правног гледишта, као битно својство државне власти, означава то да је та власт у границама своје области, или боље рећи државне територије највиша и као таква неограничена и недељива. Но о самим њеним елементима и обележјима међу правним теоретичарима постоје уочљиве разлике. Тако великан наше (српске) правне мисли и наш највећи правни писац и теоретичар државе, Слободан Јовановић, под сувереношћу у правном смислу подразумева највишу и неограничену власт, ону која није везана никаквим законом. По њему, то је њена једина и права карактеристика, док су све друге споредне и изведене. Зато се суверености по Слободану Јовановићу непотребно придају као њена обележја: надмоћност, неодговорност, независност, недељивост и др. Тако када се каже да сувереност државне власти значи њену неодговорност