регулише (на пример права националних мањина) него пре, а и модернији (па и оригиналнији) је у односу на претходни Устав од 1990. године јер помиње, рецимо, забрану ропства, права на слободан развој личности, право на правну личност, право на уточиште и др. И овај српски Устав садржи антидискриминаторску формулу: да су сви пред Уставом и законом једнаки и да уживају једнаку заштиту без дискриминације по било ком основу, а такође, гарантује и право на држављанство (као претпоставку за уживање права и слобода) које подразумева да српски грађанин не може бити протеран, лишен држављанства али и права да га промени (члан 38. Устава Републике Србије од 2006. године). 
а) Лична права и слободе 
То је прва категорија права и слобода, спада у ред најстаријих, фундаменталних, која се тичу људске еманципације и заштите човекове личности, његовог достојанства и приватности. То су права која је човек освајао у дугој борби против тираније и самовоље власти и она су бележена још у првим декларацијама а касније и уставима и међународним документима и најчешће се означавају као грађанска права. 
аа) Право на достојанство и слободан развој личности 
Ово је ново право, оригинално постављено и разрађено јер Устав сада издваја људско достојанство и слободан развој личности као посебне вредности и пружа им највећу могућу заштиту и неприкосновеност. 
аб) Право на живот 
То је трајно и неотуђиво право човека свуда (па и у Републици Србији) и значи да је живот неприкосновен и да нико не може да располаже животом другог нити да му га одузме. У духу ове неприкосновености живота, важећим кривичним прописима Републике Србије укинута је смртна казна мада тиме нису искључени сви ризици по човеков живот јер још увек постоје разне могућности да се неком одузме живот (нпр. у рату, прекид трудноће и сл.). 
ав) Право на неповредивост интегритета човека 
Овим правом се штити неповредивост физичког и психичког интегритета човека, његова личност и достојанство у случају лишења слободе