због које је и настао - заштите устава и закона, као и права и слобода грађана. Имајући у виду да је уставни суд специјализован само за вршење ове функције контроле уставности и законитости, логично је и да се очекује да он пружа најбоље могућности да се његова организација и поступак рада ускладе са самом овом функцијом контроле уставности. Уз то, и сам ауторитет органа који врши ову функцију свакако је већи ако се он специјализује само за те послове и искључиво их он врши, а не узгредно уз своје основне послове као што то чини законодавно тело или редовни судови. При том, уставни суд нема и не сме да има амбиције да постане нека нова (четврта) власт, поред већ постојећих, или чак и да им буде надређена, већ мора искључиво да се ограничи само на оцену уставности и законитости. А то опет значи да уставни суд не сме да задире у законодавство и стварање права нити у вођење некакве текуће политике, што би га одвело у сферу извршне власти и деловања њених органа. Овај суд је, истина, најближи редовном суду по свом начину рада и доношења одлука, али су њихове функције ипак различите, не смеју да се мешају јер редовни судови доносе акте (одлуке) који се тичу само странака у спору, док су одлуке уставних судова шире и делују erga omnes, с тим да могу имати и шири политички значај. 
1. НАДЛЕЖНОСТ (ФУНКЦИЈЕ) УСТАВНОГ СУДА 
Уставни судови су органи који су позвани да решавају различите уставне спорове, а то су спорови који су везани за устав и његову примену. Међу тим споровима се издвајају они најважнији који се односе на нормативну контролу и којима се цени уставност и законитост нормативних аката једне земље, с тим да уставни судови врше и друге функције које су специфичне за одређене земље. При томе се посебно издваја и истиче Уставни суд Немачке као узор уставног судства и као орган са широким (најширим) надлежностима, односно функцијама. Но углавном сви уставни судови имају мање-више сличне функције, и то следеће: 
а) Нормативна контрола 
Уставни судови на првом месту врше ову нормативну контролу и оцењују уставност и законитост нормативних аката и старају се о њиховом довођењу у склад са правним поретком. 
Овој нормативној контроли најпре подлежу закони, али и нижи правн