система (увођење великог броја политичких странака у парламент што отежава формирање парламентарне већине и доводи до лабавих коалиционих влада) отклања већински систем јер он погодује већини, сигурније је обезбеђује у парламенту. Такође је већински систем бољи од пропорционалног јер је наклоњен појединцу који се бира, док овај (пропорционални) фаворизује странке, што није добро јер се тако појављује као систем који представља странке а не грађане. Но и пропорционални систем има предности над већинским јер је правичнији од њега зато што омогућује да у парламенту сви буду пропорционално заступљени сразмерно својој изборној снази, што је свакако боље решење од оног (у већинском систему) где победник добија све, а побеђени ништа. Мешовити избори су данас карактеристика немачког изборног система али су примењени и на првим вишестраначким изборима 1993. године за Државну думу Руске федерације и, својевремено, код нас на првим савезним изборима (маја 1992. год.) за Веће грађана Савезне скупштине СР Југославије. 
У Немачкој се Бундестаг - доњи дом парламента (са 656 посланика) бира тако што се цела земља дели на мале изборне јединице, где се примењују униноминални избори и систем релативне већине за расподелу мандата, и на велике изборне јединице где се примењује пропорционални систем, односно гласање за земаљске листе. Бирачи тако два пута узастопно гласају јер имају по два гласа од којих један дају неком од кандидата у изборној јединици, док други дају једној од земаљских листа које истичу политичке странке. После завршеног гласања прва половина посланичких мандата се расподељује према резултатима избора у малим изборним јединицама применом система релативне већине, док се друга половина посланичких мандата расподељује између политичких странака применом пропорционалног система у варијанти изборног количника. Првобитно је примењиван Д'Онтов систем највећег количника да би се данас прешло на систем математичке пропорционалности, односно Нимајерову формулу. По немачком изборном систему, у расподели мандата учествују само политичке странке које добију најмање 5% важећих других гласова за земаљске листе или у најмање три изборне јединице по један директни мандат (на појединачном гласању за кандидате). 
6. ПРЕСТАНАК МАНДАТА, ПОНОВНИ И ДОПУНСКИ ИЗБОРИ 
Суштина представничке демократије произилази из доктрине