видовитији од других, мислили су прво на своју победу у Србији, али су се заносили и идејом српске револуције ван Србије која би обузела својим жаром и Србе преко Дрине. Познато је да је један од виђенијих јунака из Првог српског устанка, Станоје Главаш тражио од Карађорђа да му дозволи да пређе Дрину и у Угарској подигне буну, побуни тамошње Србе и укључи их у заједничку борбу. Карађорђе на то није пристао из страха да тиме не угрози успех ослободилачке борбе и навуче новог непријатеља Угарску. 

1. Почетак решавања уставног питања у Србији и њени први уставни акти 
Упоредо са устанком и борбом против Турака устаници су морали и да се позабаве питањем власти и њене организације. Тако је поред успостављања централне устаничке власти (тела), требало приступити и доношењу првих уставних аката. Та идеја је била изражена још на првом већем збору старешина у Остружници 1804. јер, као што су морала да постоје правила о уређењу живота у селима и градовима, тако је и под Карађорђевом устаничком управом требало уредити и врховну власт и донети закон о њој. Скоро целе 1804. године у Србији и побуњеном Београдском пашалуку није било никакве цивилне власти сем устаничке (војне) и она је била усредсређена у рукама Карађорђа кога осим неколицине оданих пријатеља остале народне старешине нису подржавале у апсолутистичким амбицијама. Шта више, желеле су да се његова власт обузда и ограничи и из те жеље да се Карађорђе ограничи у личној власти се и родила идеја о једном телу (синоду) које би с њим делило врховну власт. Ради оснивања тог тела, Матеја Ненадовић је заказао скупштину старешина које је требало да се одржи 14. августа 1804. у манастиру Боговађи. Ту идеју о стварању централне власти је подржао и имао да иложи тада истакнути српски првак Божа Грујовић.Стицајем околности до те скупштине у Боговађи није дошло већ је то што је започето завршено на скупштини у Борку, 1805. године где се Карађорђе приволео да призна поред себе Савет (Совјет) као највишу власт. 

2. Уставни акти Србије од 1808 и 1811 
Као што Совјет није успео да ограничи Карађорђа онако како с