одржавање локалних путева, дечијих вртића, односних школа, спортских објеката, комуналне инфраструктуре и др. док други ниво локалне организације и власти представљају срезови (kreis) и независни градови (krestreit-stadt). У већини ових локалних заједница постоји одговарајућа структура власти са представничким и извршним органима, односно непосредно изабраним већем (са 5-80 чланова и мандатом од 5 година) на челу са градоначелником (burgermeister) који је и старешина локалне администрације. У неким другим локалним заједницама (нпр. у покрајини Шлезвинг-Холштајн и Хесену) постоји нешто специфичнија локална структура власти са магистратом и изабраним извршним одбором, из чијих редова се један члан именује за председника извршног одбора и старешину администрације, а други за председника већа. 
И у Аустрији постоји општина (Ortsgemeinde) као језгро локалне самоуправе, с тим да је у питању једностепена локална самоуправа јер округ (Bezirke) није самоуправна већ административна јединица земаљске власти. Највише представничко тело у аустријској општини је веће (Gemeinderat) са 9 до 45 чланова који се бирају непосредно од грађана, док се из редова ових чланова, од стране самог већа, бира градоначелник (Burgermeister). Поред овог представничког органа власти, постоји и извршни орган општине - извршни одбор (Gemeindevorstand) или у граду градско веће, док административне послове обављају разноврсне општинске и градске службе. Особеност ове локалне организације у Аустрији се огледа у статусу појединих градова (Беча, Инсбрука, Граца и др.) јер су они и локалне јединице али и средиште округа, док је Беч, рецимо, и земља, односно федерална јединица. 
д) Локална самоуправа у САД 
САД спада у земље са изузетно развијеном и разуђеном мрежом локалних заједница. Њена локална самоуправа је делом последица узора на које се угледала, али више од тога оригиналности у којој су дошле до изражаја специфичности америчког начина живота и менталитета. 
У САД се разликује локална самоуправа у сеоским подручјима и она у градовима, с тим да и једна и друга имају развијену организацију и своје специфичности и модалитете. Тако основну јединицу самоуправе у сеоским подручјима чине каунти (caunty) у којима постоји представничко тело - одбор каунтија (са 3 до 50 чланова) које бирају сами становници