притисака са стране који га ометају и онемогућавају у вршењу те посланичке функције, али се тиме у целини обезбеђује и штити независност саме парлементарне институције и правилно функционисање самог парламента. У парламентарној пракси је уобичајено да се интегритет посланика обезбеђује на два начина, преко две установе и то: парламентарног инкомпатибилитета и парламентарног имунитета. Парламентарни инкомпатибилитет означава неспојивост посланичког мандата или функције са другим функцијама и активностима које могу да ометају посланика у вршењу његове функције и да учине илузорним његову улогу независног представника нације. Овом неспојивошћу се спречава кумулација функција и евентуална злоупотреба у вршењу посланичког мандата јер се посланик ослобађа сваке зависности и утицаја са стране. Инкомпатибилитет се најпре оправдава тиме да је и неприродно и физички тешко или немогуће да једно лице истовремено врши две (или више) функција али њен дубљи разлог и смисао почива у самој подели власти која би била разорена ако би се кумулирале посланичка и неке друге (судска и управна) функције и службе. Посебно је спорно и осетљиво питање вршења управних функција или служби у државној управи (додељених од владе) од стране посланика, што би пореметило однос законодавне и извршне власти, односно ограничило могућност ефикасне контроле владе од стране парламента. У случају такве кумулације функција, посланик би индиректно зависио од владе па више не би био слободан да оцењује и критикује њен рад за сво оно време док врши и управну функцију коју је од ње добио или која је под њеним надзором. Инкомпатибилитет не треба мешати са неизборношћу јер то није сметња да неко лице буде бирано и изабрано, већ је само сметња да то лице кумулира више функција и да по свом избору обавља и оне функције које је до тада имало и које угрожавају независност посланичког мандата. Инкомпатибилитет уствари приморава посланика да бира, определи се између посланичког мандата и неспојиве функције коју је до тада имао или коју је стекао после добијања посланичког мандата. За професора Ратка Марковића, инкомпатибилитет може да буде сметња за учешће на парламентарним изборима, што би подразумевало да се кандидат пре избора ослободи положаја који би могао да злоупотреби и њиме изврши притисак на бирачко тело, док проф. Драган М. Стојановић сматра да то није сметња јер се парламентарни инкомпатибилитет везује за посланика, а неизборност се односи на посланичког кандидата, што није исто. То значи да неспојивост функција не смета кандидату да се бира и буд