доношењу закона. Потпуну равноправност домова (федералног и општеполитичког) у доношењу савезних закона предвиђа мањи број федерација као Швајцарска (и њен Устав од 1874. год.) или бивша совјетска (Уставом од 1977. год.) па и Чехословачка (Уставом од 1968.) и неке друге, и ту важи принцип да о законима одлучују равноправно оба дома и то самостално и одвојено (уз могућност усаглашавања), с тим да закон мора да буде изгласан с потребном већином и у једном и другом дому. Неке од ових федерација (као Швајцарска или бивши СССР) предвиђају и могућност законодавног референдума па тако у Швајцарској постоји могућност да савезни закони могу да се изнесу на народно гласање ако то затражи 50.000 грађана или осам кантона. У већини других федерација је ова равноправност домова у законодавству умањена тако да премоћ у доношењу закона има први или општеполитички дом. То је случај у САД где о законима одлучују и Представнички дом и Сенат али тако да овај први, Представнички дом има премоћ код усвајања закона о убирању прихода јер предлози таквих закона морају обавезно од њега да потекну, а таква решења и праксу познају и друге федерације (Мексика, Венецуеле, Немачке и сл.) Постоје и неки други (мада ређи) начини учешћа федералних јединица у вршењу законодавне власти у федерацији који су примењени у неким федерацијама као опет нпр. у Швајцарској где кантони имају право законодавне иницијативе, односно право да предлажу доношење савезних закона или опет, када се ради о кантонима, да они могу и да буду консултовани при изради одређених савезних закона који су од интереса и за њих или да учествују у њиховој изради. У вршењу федералне извршне и судске власти учешће федералних јединица је мање и такође се реализује преко другог, федералног дома савезног парламента. Када је реч о органима извршне власти федерације - шефу државе и влади утицај федералних јединица на њих је неједнак и то како у погледу њиховог избора, тако и њиховог рада па донекле и састава. Може се рећи да су ретке федерације чије су владе образоване на принципу заступљености федералних јединица а једна од њих је и Швајцарска чији је Савезни савет (као највиши орган извршне власти федерације) образован по формули да у њему из истог кантона може да буде биран само један члан. И наша последња федерација, СР Југославија, на један посредан начин ј