Монтањарски устав који је изгласао Национални конвент и то под јакобинском диктатуром која је трајала од јула 1793. до јула 1794. То је био републикански Устав јер је након проглашене републике 1792. задржао републикански облик владавине. Овај Устав од 1793. је био револуционарнији од претходног јер је прихватио идеју народне суверености,  али је био назаднији у томе што је напустио принцип поделе власти и прихватио модел скупштинске (конвентске) власти која је била уједињена у Конвенту. Конвент је био пре свега законодавно тело, вршио законодавну власт али и извршну власт преко свог одбора (извршног већа) као и судску власт преко револуционарног суда.  Овај Устав је имао велики идеолошки и политички одјек који није одговарао његовој стварној вредности. Он је спровео конвентску диктатуру и ликвидирао извршну власт, али се на неки начин одржао и након Јакобинаца јер су његове идеје биле живе и јако утицале на револуционарна збивања 1848. а нарочито револуцију пролетеријата у време Париске комуне. Са падом Јакобинаца ојачале су десничарске снаге које су увеле тзв. Термидорски Конвент 1794/95. У тај Конвент су ушли Жирондинци као већина па се иза тога доноси 1795. трећи Устав, познат као Устав Директоријума по коме је власт била колегијална и њу је вршио Директоријум од пет лица, да би у следећој фази наполеонске уставности, Уставу конзулата од 1799. била успостављена конзулска власт са три конзула од којих је први био Наполеон. Након конзулске владавине Наполеона као доживотног конзула (1802-1804) пала је 1804. Прва Република, а Наполеон се прогласио царем Француске а она царевином. 
2. Први европски устави донети ван процеса револуционарног преображаја друштва 
а) Устав Шведске од 1634. 
И поред Кромвеловог устава у Енглеској који је био револуционарни устав, први писани устав у Европи није био револуционарни. Такав први писани устав је донет у Шведској и то је био њен Устав од 1634. Зато је за развој светске уставности важна и Шведска па се никако не може потценити или елиминисати из породице оних земаља које су прве донеле уставе. Истина Шведска, није донела кодификован устав, већ је њен устав састављен из три уставна акта који су доношени још од XVII и XVIII века. То су били Органски закон о Риксдагу (Парламенту) донет 1617