главна чиниоца: шефа државе и владе и ко у том односу преовлађује. На том питању односа ова два органа извршне власти се и уочава главна разлика између председничког и парламентарног система поделе власти јер у председничком систему и не постоји у правом смислу влада, већ је то више неформални орган председника, састављен од ресорних секретара који покривају поједине гране државних послова (управе). Иако председнички и парламентарни систем данас преовлађују у погледу организације извршне власти, они нису и једини јер су се током развитка државе смењивали различити облици организације извршне власти. Тако проф. Ратко Марковић све облике организације извршне власти сврстава у пет група: председнички,парламентарни, директоријални, скупштински и аутократски тип мада сви они данас немају исти значај нити исту судбину и примену. Аутократски тип - у коме је извршна власт носилац свих функција власти данас је ређи и углавном је превазиђен. То исто важи и за директоријални (у коме је сву власт вршио тзв. директоријум) који је више одговарао револуционарној традицији и пракси, тако да данас преовлађују парламентарни и председнички тип а све мање и скупштински (у коме је извршење саставни део законодавне власти). Пошто је извршна власт систем државних органа који сједињују функцију политичког руковођења управом с управном функцијом, то и у погледу саме владе може да се уочи и разликује њен институционални и материјални (садржински) вид. Она је најпре државни орган, и то колегијални, јер се појављује као један кабинет састављен од својих чланова али је по садржини својих функција важна (извршна) власт која се бави темељним и политичким питањима државног живота. а) Настанак и развитак владе Влада је рођена у Енглеској и у њој је створен такав модел који одговара специфичностима енглеског менталитета, њене друштвене и партијске структуре и традиције. Та енглеска влада није одмах настала, него постепено и то онако како је јачао и развијао се представнички (парламентарни) систем. Таква парламентарна влада је постала узор и за друге земље које су кренуле путем парламентаризма. У ствари влада, је произашла из представничког система и њен класични и најпознатији облик је баш енглеска влада. Како представнички систем није био својствен само Енглеској, него с