федерације од 1874. и Устав француске Треће Републике од 1875. 
а) Швајцарски устав је један изразито демократски устав који је предвиђао федеративно уређење, у почетку заједницу 22 суверена кантона, да би од 1978. становници једног дела Берна извојевали самосталност и издвојили се као двадесет трећи кантон Јура.  Иначе Швајцарска је рођена из "вечитог савеза" која су пра-кантони Ури, Швиц и Унтервалд закључили 1291. ради заједничке борбе против Хабзбурга.  Као што су САД зачеле 13 енглеских међусобно блиских колонија, слично се догодило и с Швајцарском. Осећање заједничког порекла и историјске блискости је повезало и швајцарске кантоне и упутило их на пут заједничког живота. До 1848. Швајцарска је била конфедерација а од те године ови кантони чине уставно преуређену Швајцарску као федерацију каква је потврђена и Уставом од 1874. Истина, Устав помиње и даље конфедерацију, али више из пијетета према Хелветској конфедерацији од 1291. из које је и произашла модерна Швајцарска. Швајцарску федерацију су определили историјски а не национални разлози иако је она национално хетерогена и састављена од припадника немачке, француске и италијанске нације. Швајцарска федерација није експлицитно проглашена сувереном, већ је по угледу на америчку федерацију решење видела у извесној деоби надлежности између савезне државе и кантона и то тако да су кантони суверени уколико њихова сувереност није ограничена федералним уставом.  По Уставу, дакле, претпоставка надлежности је у корист кантона, они су суверени у оним питањима и правима која нису пренета на савезну власт. Међутим, као и друге федерације, и Швајцарска је стално јачала савезну власт на штету кантоналне власти и то пре свега у сфери економских, финансијских, социјалних и др. питања која су постала федерална надлежност. Швајцарски устав од 1874. је особен у односу на друге уставе тог доба по томе што изражава демократски карактер државе и власти. Тај демократски карактер власти се огледа у развијеној локалној самоуправи и широкој примени непосредног изјашњавања грађана као и организацији власти која почива на принципу јединства (скупштински систем). Највиши орган власти у федерацији и представник народног суверенитета је Савезна скупштина састављена из два дома: Националног савета и Савета држава. Национални савет се састоји од 200 делегата које бирају по изборним регионима швајцарски грађани који уживају бирачко право, односно имају навршених 20 година живота, а Савет држава се састоји од 48 делегата које бирају кантони и то по два из сваког кантона