управљања као и они који подлежу актима власти.  Доајен наше правне и политичке науке, проф. Јован Ђорђевић сматра да предмет уставног права чине основни политички односи као посебна сфера и израз институционализованих и динамизираних друштвених односа. Ти политички односи су институционализовани у политичкој власти и акцијама и статусима друштвених група и појединаца у правцу учвршћивања, мењања или освајања власти и тиме успостављања и нових функција, статуса и улоге друштвених група и појединаца у политици и друштву.  Бањалучки професор Уставног права, Рајко Кузмановић под предметом уставног права подразумева устав у материјалном смислу,  а то гледиште деле и други наши уставни писци (Р. Марковић, М. Царевић, А. Ђурђев и др.). Из плејаде млађих уставних писаца, један од њих, др Славко Лукић, проф. Уставног права у Подгорици, покушава да резимира различита гледишта о предмету уставног права и даје своје виђење, мишљење о њему. Тако, он сматра да уставно право изучава основне друштвене односе у једној држави, а то су политички односи и то они везани за устројство, организацију државне власти, међусобне односе између државних органа, као и односе између њих, државе и појединаца.  
4. МЕТОД УСТАВНОГ ПРАВА 
Уставно право као наука, научна дисциплина, се служи одређеним методима, поступцима путем којих сазнаје, изучава свој предмет. Као и друге науке, и уставно право, се не служи само једним методом јер поред општих које користе све науке или већина научних дисциплина, постоји и више посебних метода који су прилагођени предмету изучавања сваке научне дисциплине понаособ. 
На тај начин предмет једне науке предодређује и њене методе па су зато предмет и метод међусобно повезани. Под методом се најчешће подразумева начин разликовања и објашњавања једне појаве, то је и поступак али и техника за објашњење, разумевање једне појаве.  За Рајка Кузмановића, метод је заједнички назив за одређене поступке, путеве и начине који воде до остварења заданог циља или, сажетије речено, то је плански начин рада којим се долази до одређеног циља.  Од античке цивилизације па до данас су се развиле бројне и разноврсне методе и технике научног истраживања и све оне су производ два битно различита схватања света: материјалистичког и идеалистичког. И једно и друго схватање света има своје корене у мислима и делима знаменитих грчких филозофа какви су били Талес, Демокрит, Сократ