успоставили систем демократског јединства власти али у корист скупштина и то је тзв. скупштински систем власти који познаје Швајцарска или су раније примењивале бивше социјалистичке државе (СССР, СФРЈ, Румунија, Бугарска и др.) Ипак, већина устава предвиђа организацију власти засновану на принципу њене поделе а једну врсту таквог устава чини и тзв. дијархијски устав. То је устав који успоставља једно двовлашће (власт два органа) и где се губи једна од подељених власти (али не извршна), и то је по неким оценама био случај са Француском по Уставу од 1958. или Кипром, по Уставу од 1960. У оквиру ових устава који предвиђају организацију власти засновану на принципу поделе власти могу да се разликују и они с председничким или парламентарним режимом, у зависности од тога да ли је код њих извршена крута (чвршћа) или гипкија, еластичнија подела власти. 5. Федерални и унитарни устави Ова подела је извршена према облику државног уређења: да ли се ради о федерацији или унитарној држави. Федералној држави одговара федерални а унитарној унитарни устав; први је сложенији јер обухвата сложену, разуђену структуру власти и друштвено-политичких односа између више државних субјеката, док је овај други једноставнији јер утврђује једноставнију структуру власти у којој постоји само један центар власти, уз известан степен њене децентрализације. У оквиру ових новијих, модернијих подела устава издвајају се још неке карактеристичне и занимљиве врсте устава које су изведене према социолошко-политичком и социолошко-правном критеријуму. Према социолошко-политичком моменту могу да се разликују: 6. Стабилни и краткотрајни устави Стабилни су они који су дуже време у важности и као такви нису претрпели садржајније промене, док су краткотрајни они који трају кратко и трпе радикалне промене. На стабилност устава утиче стабилност самог друштвеног поретка, очување друштвеног континуитета без обзира на могуће и нужне промене које се одвијају у друштву. Најбољи пример таквог устава је Устав САД-е који спада у дуговечне уставе, најстарије у свету, и он се до сада најмање мењао јер је на њега усвојено само двадесет шест амандмана, а такав је и Устав Швајцарске од 1874. јер је и он пример и узор друштвене стабилности и континуитета. Иначе, сложеност поступка промене устава не треб