Suština primene ovih automata u sistemima za prepoznavanje govora svodi se na modelovanje pojedinih delova sistema koji u suštini predstavljaju automate sa konačnim brojem stanja (jezički model, leksikon itd.). Nakon toga, vrši se njihova integracija u jedinstven model primenom postupka kompozicije. 
H, C, L i G se kreiraju odvojeno a zatim se integrišu u sveobuhvatni model gde primenom postupaka optimizacije možemo značajno ubrzati proces pretrage.
Kao posledica ovakvog pristupka, izdvajaju se dve ključne karakteristike sistema zasnovanih na primeni pretvarača i akceptora: brzina i fleksibilnost.