Критикујући доксомиметику у контексту проблематизовања софистичких учења, Платон наводи разлику између простодушних и лицемерних имитатора: "разликовали смо дакле умијеће које присиљава суговорника да протурјечи сам себи. То умијеће кроз дио умијећа лицемјерног претварања и умијеће опонашања које се темељи на мнијењу спада у миметику.". Уз то, треба нагласити да Платон термин мимезис нипошто не користи увек у идентичном значењу - на пример, у 3. књизи Државе га једном помиње у позитивном, а други пут у негативном контексту.
	Полазиште обе филозофске концепције (и Платонове и Аристотелове) заснива се на разумевању појма поиезис, којим се означава произвођење и стварање (креирање) свега онога што није обликовала природа (физис) прецизније: тиче се умећа (техне), које не мора бити уметност, него се протеже и на друге вештине: "сада се у суштини свих произвођачких уметности налази, што је посебно упечатљиво нагласио Платон, да оне мерило и циљ свога знања и умења уопште не носе у себи самима." На питање да ли су онда "реторика и кување једно те исто", Сократ одговара: "Не, никако, него две различите гране једног истог посла", наводи Платон у дијалогу "Горгија".
	У тврдњи да произвођачке уметносте мерило и циљ свога знања и умења уопште не носе у себи самима јавља се прва тешкоћа у разумевању Платонове онтологије, јер је принцип који није фундиран у сâмој ствари често представљан као доказ да Платон ствара два паралелна света, од којих један ни најмање не цени - што представља грубо поједностављивање његове филозофије. 
	Платонова теза по којој идеје могу у одређеној мери да присуствују у чулној предметности и Аристотелово разликовање могућности и стварности нису супротстављене, будући да се Аристотелово учење о могућности и стварности може разумети и као принцип који управо може да објасни начин на који оно вечно присуствује у оном пролазном. Ствари, дакле, у идејама учествују, а идеје у стварима присуствују. Томислав Ладан сматра да за Аристотела динамис означава и вештину: "Изворно динамис, ријеч која значи моћ, сила, јакост, врсноћа, те вјештина, могућност, моиност и способност."