Iako veliki deo korisnika finansijskih izveštaja doživljava bilans uspeha kao najznačajniji finansijski izveštaj, revizor se u toku angažmana primarno usmerava na pozicije bilansa stanja, a ne na prihode i rashode. 
Osnovni razlog za to leži u „dvojnom knjigovodstvu“, odnosno u činjenici da se prihodi i rashodi knjiže kao posledica promene pozicija bilansa stanja. Računovodstvena logika knjiženja prihoda i rashoda se preslikava na logiku revizije. Tako kada sprovodi postupke provere potraživanja od kupaca, revizor paralelno provera i ispravnost iskazanih prihoda od prodaje; kada proverava obaveze parelalno proverava i troškove; kada proverava zalihe i obračun proizvodnje parelelno proverava i promene zaliha učinaka koje se iskazuju bilansu uspeha; kada proverava osnovna sredstva paralelno proverava i troškove amortizacije i tako dalje.
Pri tome ne treba zaboraviti da se manipulisanje finansijskim izveštajima obično vrši zbog želje za lažnim prikazivanjem finansijskog rezultata, i da revizor kada razmatra materijalnost otkrivenih grešaka pre svega ima u vidu njihov uticaj na finansijski rezultat. To znači da kada proverava pozicije bilansa stanja, revizor treba da definiše viši inherentni rizik za transakcije i salda koji su povezani sa pozicijama bilansa uspeha što znači da se kod suštinskih testova indirektno prihodima i rashodima poklanja velika pažnja.
Povećani rizik nepotvrđivanja prihoda i rashoda postoji ako se revizor opredeli za strategiju da se kod verifikacije pozicija bilansa stanja usmeri na potvrdu salda, a ne transakcija. Na primer, revizor može verifikovati saldo obaveza prema dobavljačima putem konfirmacija, na taj način se potvrđuje da je ulazna faktura proknjižena, da je proknjižena na ispravnog dobavljača i u ispravnom iznosu, ali se ne potvrđuje da li je trošak koji je nastao po datoj fakturi evidentiran na ispravnom kontu. Dakle, bez obzira što je konfirmacija salda jednostavniji i pouzdaniji revizijski dokaz od pregleda izvorne knjigovodstvene dokumentacije, neophodno je da se prilikom verifikacije bilansa stanja sprovedu suštinski testovi transakcija kojima će se proveriti da li su transakcije ispravno knjižene.  
Ako su svi revizijski testovi sprovedeni pre završne revizije na zadovoljavajući način, tada razmatranje prihoda i rashoda u završnoj reviziji ima više kontrolni karakter i treba da posluži u eventualnom uočavanju grešaka u knjiženjima koje su ostale neprimećene prilikom izvođenja revizijskih testova. Postupak revizije trebao bi se zasnivati na pregledu zaključnog lista tekuće i prethodne godine radi uočavanja neuobičajenih odstupanja evidentiranih prihoda i rashoda od očekivanih. Tako na primer, visoki ostali prihodi mogu da ukazuju da je preduzeće iskazalo veći finansijski rezultat od realnog, male vrednosti kursnih razlika u uslovima značajnih oscilacija kurseva u toku godine da možda nisu izvršena sva kursiranja i slično.
 O
sim pregleda zaključnog lista, revizor može sprovesti dodatne analitičke postupke izračunavanja pokazatelja radi uočavanja neuobičajenih iznosa. 
Za sve iznose koji se revizoru učine neuobičajeno velikim ili malim potrebno je ispitati izvornu dokumenaciju radi utvrđivanja činjeničnog stanja.