Popis ili invetar je obavezna aktivnost svakog preduzeća na kraju poslovne godine. Obaveznost popisa određena je zakonom. Predmet popisa su imovina i obaveze preduzeća. Menadžment klijenta ustanovljava procedure po kojima se vrši godišnji popis što čini osnovu za izradu finansijskih izveštaja. 
Revizor nije odgovoran za popis ali je zbog relevantnosti i dovoljnosti dokaza upućen da pregleda i analizira uputstvo o popisu, proceni njegov sadržaj i ukaže klijentu na slabosti tih uputstava, da prisustvuje provođenju popisa i utvrdi da li se uputstvo o popisu adekvatno primenjuje. Revizor ne mora stalno i na svakom mestu biti prisutan. Njegov izbor mesta prisustva i vremena prisustva determinisan je prethodnom ocenom pouzdanosti uputstva i averzije prema riziku. Revizor slobodno vrši izbor prisustva, a kontrolu popisa ako je potrebno izvodi u izabranom reprezentativnom uzorku. 
Postojanje raznih vidova sredstava klijenta se utvrđuje na različite načine. Postojanje i fizičko stanje materijalnih sredstava, to jest osnovnih sredstava i zaliha ustanovljava se popisom koje vrši osoblje klijenta, a kome revizor prisustvuje. Provera svih zaliha se uglavnom ne vrši stopostotno od strane revizora nego putem uzorkovanja. Popisivanje iznosa koje duguju kupci ili koje klijent duguje dobavljačima utvrđuje se iz dokumenta ili neposrednom proverom kod kupca ili dobavljača. Dugovanja prema banci proveravaju se iz dokumenta ili potvrdom od strane banke. 
U toku popisa revizor treba da obrati posebnu pažnju na razgraničenje zaliha između dva perioda. To znači da se sve transakcije koje izazivaju promene na zalihama knjiže u odgovarajućem periodu i da zalihe odražavaju korektne odnose prema tim transakcijama. Naime, problem u razgraničenju prouzrokovan je činjenicom da popis ne može biti obavljen tridesetprvog decembra  i  da se proizvodni proces često ne prekida -  sirovine se primaju i izdaju, proizvodnja neprekidno traje, roba se kupuje i prodaje. Za potrebe provere adekvatnog razgraničenja, revizori evidentiraju poslednju prijemnicu, poslednju otpremnicu, poslednje trebovanje i druge dokumente koji prate kretanje zaliha.
U slučajevima kad nije moguće prisustvovati popisu revizor treba da proceni koji alternativni postupci mogu obezbediti zadovoljavajući dokaz o postojanju i stanju zaliha u kome se one nalaze. Ukoliko revizor nije u mogućnosti da prisustvuje popisu ili alternativnim metodama ne može osigurati dovoljno dokaza može osigurati dovoljno dokaza može zaključiti da je došlo do ograničenja u obimu revizije što utiče na konačno revizorsko mišljenje.