Između dana na koji se glasi finansijski izveštaj i dana kada je potpisan revizorski izveštaj postoji vremenska distanca. U tom periodu odvijaju se poslovne aktivnosti od kojih se neke odnose na prošlogodišnje poslovanje odnosno na bilans koji je predmet revizije. Te aktivnosti u revizorskoj praksi nazivaju se „naknadni događaji“ ili „događaji nakon datuma bilansa stanja“. Naknadni događaji su povoljni ili nepovoljni događaji koji nastaju između datuma bilansa stanja i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje“.
Prema Međunarodnim standardima revizije revizor treba da izvrši postupke osmišljene da pribavi zadovoljavajući revizijski dokaz da su svi događaji do datuma izveštaja revizora, koji mogu zahtevati korekcije ili obelodanjivanja u finansijskim izveštajima bili identifikovani.
Postoje dve vrste naknadnih događaja: oni koji pružaju dodatne dokaze o uslovima koji su postojali na kraju obračunskog perioda, odnosno korektivni naknadni događaji, i oni koji ukazuju na stanja koja su nastala nakon kraja obračunskog perioda, odnosno nekorektivni naknadni događaji.
Korektivni naknadni događaji su događaji koji su se desili nakon datuma na koji glase finansijski izveštaji (na primer, u februaru naredne godine), ali njihove efekte treba obuhvatiti kao da su se desili do datuma bilansa. Na prvi pogled ovo se ne čini logičnim, međutim radi se o specifičnim događajima koji govore nešto o stanju koje je postojalo na dan bilansa. Primeri za korektivne naknadne događaje su: naplata potraživanja koje je prethodno bilo ispravljeno, povraćaj robe, prodaja nekretnina znatno ispod knjigovodstvene vrednosti i drugo.
Druga kategorija naknadnih događaja su događaji koji su nastali nakon sastavljanja bilansa, a ne odnose se na uslove i vreme za koji se bilans sastavlja. Ovi događaji će biti proknjiženi u godini kad su se nastali, to jest naredne poslovne godine. Primeri nekorektivnih naknadni događaja su: elementarne nepogode u kojim je izgubljen značajan deo imovine preduzeća, značajan pad tržišne vrednosti hartija od vrednosti kojima je trgovano nakon datuma bilansa stanja, izdavanje novih emisija akcija ili obveznica, kapitalna ulaganja, promena vlasnika nakon datuma bilansa stanja i drugo. Razlog zbog koga je ove događaje potrebno obuhvatiti u finansijskim izveštajima prethodne godine leži u činjenici da se stanje koje prikazuju finansijski izveštaji značajno promenilo do trenutka kada korisnici čitaju finansijske izveštaje tako da korisnici mogu biti dovedeni u zabludu u pogledu performansi preduzeća u narednom periodu. Obuhvatanje nekorektivnih naknadnih događaja vrši se kroz njihovo obelodanjivanje u napomenama uz finansijske izveštaje.
Revizijske procedure za otkrivanje naknadnih događaja mogu se podeliti u dve grupe: prva, procedure koje se uobičajeno sprovode kao integralni deo aktivnosti verifikacije salda na kraju godine (na primer, ispravka vrednosti potraživanja, povraćaj robe), i druga, procedure koje se sprovode specijalno sa ciljem otkrivanja događaja koji trebaju biti identifikovani kao naknadni događaji. Te procedure su: ispitivanje menadžmenta, korespodencija sa advokatom, pregled evidencije koja se odnosi na aktivnosti nakon datuma bilansa stanja, kao i pregled zapisnika sa sastanaka Upravnog odbora i Skupštine akcionara.
Ako revizor utvrdi da postoje naknadni događaji čiji je uticaj materijalan na finansijske izveštaje on treba da oceni da li su takvi događaji pravilno računovodstveno obuhvaćeni i obelodanjeni.