Ukoliko se prihvati mogućnost onog iracionalnog, bezumnog i imoralnog, moguće je prevladavanje morala. Ipak, to ne znači da se Niče vraća konstituisanju filozofskog stava kao kritike, jer on tvrdi da kritika može da bude samo oruže filozofije, nikako njeno polazište i noseća ideja. Stanje i stav u skladu sa kojima se čovek stidi svoje nemoralnosti samo su na korak udaljeni od toga da se čovek stidi i svoje moralnosti, pa je u skladu sa tim razumljiv zahtev za temeljnim preokretanjem i prevrednovanjem postojećih vredosti. Postojeće vrednosti o kojima je tu reč odnose se pre svega na veoma sporne temelje tih vrednosti: "želja da se savlada neki afekt napokon je samo želja drugog afekta ili više drugih afekata", smatra Niče, podsećajući na neotklonjivu dozu taštine, koja čoveka konstantno podstiče da ono u čemu je najbolji predstavi kao nešto što mu najteže pada. 
	Sve te okolnosti su veoma značajne za čovekovo delanje, ali nisu obuhvaćene nikakvom etikom ili naukom o moralu, koja je potpuno strana moralnim osećanjima, jer i sâm njen naziv predstavlja "vređanje dobrog ukusa". Potrebna je, dakle, tipologija morala, a nikako nauka o njemu, jer je neophodno razotkriti sve skrivene moralne poruke dosadašnjih filozofija, jer su, prema Ničeovom mišljenju, svi filozofi težili utemeljenju nekog morala, hteli to da priznaju ili ne. Osim u filozofiji, taj princip je vidljiv u svakodnevnom životu: reč je o "svakodnevnom merilu",  koje Niče smatra odličnim kriterijumom, jer ćemo retko kada pogrešiti ako ekstremne postupke budemo objasnili taštinom, umerene - navikom, a sićušne - strahom. Da bismo došli do suverene, autonomne i izvan-moralne jedinke potrebno je da društvo i običajni moral konačno obelodane za šta su bili sredstva. Kako se autonomnost i moral međusobno isključuju - takva jedinka će moći da bude potpuno autonomna, štaviše - biće to čovek koji "sme da obeća". To je velika vrsta odgovornosti, gde čovek sebe uzima kao vrednosnu meru. Čovek koji sme da obeća mnogo je bliži herojskom, nego moralnom čoveku.
	Ne navodeći nemerljiv značaj Kantove filozofije za to otkriće, Niče tvrdi da je velika teškoća u razumevanju pojma morala nastajala zbog toga što je moral uvek važio kao nešto dato, a etika se takvim moralom bavila bez osvrta na fenomene izvan vlastitog istorijskog i geografskog konteksta. Potrebno je, međutim, obuhvatiti različite epohe, različite civilizacije, narode i vremena, da bi se makar približno uvidela kompleksnost problematizacije pojma morala, jer je u svim dotadašnjim etikama, prema Ničeu, izostala "sumnja da u moralu postoji nešto problematično"