генијалност ни било какво надахнуће не могу бити изазвани никаквом духовном намером. У контексту првог става треба разумети Хегелову тезу да "једино узаврела крв није довољна", тј. да из шампањца не ниче никаква поезија, али исто тако "ни обрнут поступак нема успеха". Поред ове проблематике Хегел уочава да су геније и таленат, што су већи и садржајно богатији, мање свесни мучних напора уложених зарад добијања умешности нужних за њихово стварање. Прави геније, наиме, чак и најоскуднији и наизглед најнезгоднији материјал може да савлада до те мере да се он у себе прими унутрашње творевине фантазије и да их изрази.
      	Повод за уметничко стварање генију може у потпуности да дође споља, сматра Хегел, додајући да је једино важно да уметник осети неки суштински интерес и да учини да предмет у њему оживи. Тада надахнуће долази сâмо од себе. Додатан, међутим, проблем са којим се Хегел суочава у овом контексту јесте још један појам који је "мучио" и Канта - оригиналност. Као и Кант, који сматра да и бесмислица може бити оригинална, те додаје егземпларност као услов генијалности, Хегел истиче да оригиналност треба одвојити од слободних досетки које произвољно падају некоме на ум. Прецизније, то је такође оригиналност, али у рђавом смислу, јер подразумева да било ко може да "уврти себи у главу неку такву будалаштину у којој га ниједан разборити човек неће подржавати и, свестан те будалаштине, он се назива оригиналним". Оригиналност којој се тежи у генијалном делу јесте она која искључује управо такву самовољу, будући да је идентична са истинским објективитетом - па представља изворну повезаност душе са спољашњим светом. Уметничко дело доказује праву оригиналност само на тај начин што се показује као једна, властита творевина једног духа, који ништа "споља не прикупља и не крпари.". 
       	Одговор на малочас наведено питање о извору генијалности Хегел даје у синтези природног и духовног момента - иако таленат и геније неспорно садрже и природан моменат, потребно му је и образовање стечено мишљењем, рефлексија о начину на који ствара и вежбање и умешност у произвођењу. За разлику од природних дела, уметничко дело је само људска творевина, па представља синтезу природног и духовног, као и човек.