филозофа немачког идеализма, када Хегел сматра да је чулни опажај, који даје уметност, нужно духовни продукт, и није непосредна чулна формација. У том контексту Хегел и овде напомиње да се хармонија не тиче апстракције мишљења, него одређености бића. У Филозофији религије, међутим, Хегел не успева у потпуности да разјасни појам уметности, јер има тешкоће да истовремено одреди оно божанско и оно људско. Због тога, нпр. на једном месту тврди да став да је "уметничко дело произведено од стране човека" не одговара "нашој идеји Бога", те покушава да открије смисао односа између божанског и људског стварања. Оно што, упркос тим тешкоћама, Хегел успева да конципира већ у том делу јесте теза да лепа уметност садржи у себи одређење да дух у њој мора постати слободним - слободним од жудње, од природности уопште, од потчињености спољашњој или унутрашњој природи, итд. Упркос чињеници да ће касније модификовати став о односу између уметности и религије - Хегел чак на једном месту пише да је религија поезија филозофије - те две сфере ће у Хегеловом систему увек бити блиске, као и сфера уметности и филозофије. Предавања из естетике показују Хегелову детаљну и целовиту тематизацију појма уметности, у којој он заправо излаже став да је садржина уметности идеја, а форма уметности - чулан, сликовити облик. Смисао уметности је да измири те две стране, образујући из њих један слободни тоталитет. Будући да је садржај уметности истина, а да "све што је истинито како у духу тако и у природи јесте конкретно", ипак је потребно имати у виду да конкретност, чак и када је општа, јесте субјективна и посебна, те да садржина уметности мора бити способна за уметичко представљање. За разлику од, нпр, хришћанства, у којем се бог замишља у својој конкретности, као личност, субјекат и дух, те долази до измиреног јединства општости и посебности као конкретности, уметничко дело није толико простодушно и самостално, већ представља питање, или поклик упућен душама и духовима. Идеја је истина само ако и са гледишта субјективног, и са гледишта објективног појма, представља целину, која истовремено изражава и сталну подударност и њихово испосредовано јединство. У том смислу треба разумети Хегелове речи да "све што егзистира има само утолико истине уколико представља неку егзистенцију идеје. Јер стварно у правом смислу јесте једино идеја". Задатак уметности био би да одређенео биће схвати и представи у његовој појави као истинито, односно у хармонији са садржином која постоји по себи и за себе, што значи да прва исконска потреба уметности није ништа друго него да се представа или мисао поникли у духу произведу и изразе. Истински задатак уметности