Uz oslanjanje na kontribucioni bilans uspeha, imamo dva alternativna modela za praćenje odnosa između obima aktivnosti, prihoda, troškova i dobitka. To su model jednačine poslovnog dobitka i model kontribucionog dobitka.  Poslovni dobitak pre poreza je razlika ukupnih poslovnih prihoda ili prihoda od prodaje i ukupnih troškova poslovanja. Ukupne troškove poslovanja predstavljaju ukupni varijabilni troškovi i ukupni fiksni troškovi. Ako se prihod i ukupni varijabilni troškovi izraze kroz uključivanje količine prodatih proizvoda, onda će prihod biti proizvod množenja prodajne cene i količine, a ukupni varijabilni troškovi proizvod prosečnih varijabilnih troškova i količine. Iz ove osnovne jednačine poslovnog dobitka vrlo lako možemo izvesti jednačinu po kojoj utvrđujemo koliko jedinica proizvoda preduzeće treba da proda da bi postiglo prelomnu tačku. U prelomnoj tački poslovni dobitak je nula. A u jednačini postavljamo prelomnu tačku količinski izraženu. Proizvod prodajne cene i količinske prelomne tačke umanjen za proizvod prosečnih varijabilnih troškova i prelomne tačke količinski iskazane i umanjen za ukupne fiksne troškove daje nulu. Na taj način dobijamo odgovor na pitanje koliko proizvoda da prodamo da bismo ostvarili prelomnu tačku. Kada u jednačini poslovnog dobitka prepoznajemo prosečan kontribucioni rezultat, izračunavanje prelomne tačke je vrlo jednostavno. Poslovni dobitak se dobija kada se od proizvoda prosečnog kontribucionog rezultata i obima aktivnosti oduzmu ukupni fiksni troškovi. Prelomna tačka količinski se dobija podelom ukupnih fiksnih troškova sa prosečnim kontribucionim rezultatom, a prelomna tačka vrednosno se dobija kada se ukupni fiksni troškovi podele sa stopom kontribucionog rezultata. Kada se prelomna tačka količinski pomnoži sa prodajnom cenom dobija se prelomna tačka vrednosno.